Марко Максимовић

Портрет Малог Играча

---

Марко Максимовић из Републике Српске (ТК Добој) je победник 20. међународног „Купа нада 2016“ за дечаке до 10 година, одржаног у ТК Sol 022 у Шиду. Уједно, Марко је и првак Републике Српске у конкуренцији до 10 година, пошто је у јуну ове године победио на Првенству Републике Српске, турниру 1. категорије одржаном у Добоју. Прошле године Тениски савез Републике Српске прогласио га је за најбољег играча до 10 година за 2015. годину. Више него довољно разлога да вам представимо овог малог, перспективног тенисера!

 

❓ Марко, честитамо ти на постигнутим резултатима! Какве си утиске понео из Шида и шта ти се највише допало, осим освојеног пехара, на „Купу нада 2016“?

Поред пехара, највише у Шиду ми се допало дружење са мојим вршњацима, што смо осим мечева, стално се дружили, а то је оно што ја поред тениса највише волим. Наравно, веома ми се допао и забавни програм на отварању турнира, и комплетна слика на терену када ми сви учесници играмо са кловном…

 

 

❓ Када си почео да тренираш тенис и ко је био твој тениски узор?

Почео сам да тренирам са 5 година, а мој тениски узор, као и већини мојих вршњака, је био и остао Ноле. Али и велики утицај да почнем да играм тенис на мене је имао мој старији брат Филип, који је почео тренирати тенис прије мене, и гледајући њега, и ја сам пожелио да и ја то исто радим.

 

 

❓ Да ли можеш да нам представиш свој тениски клуб ТК Добој, тренера и клупске другаре?

Мој тениски клуб Добој је заиста моја друга кућа (често ми кажу да ће ми ставити кревет на терене, па да тамо и спавам). Мој клуб има 9 терена, и не само мени, већ и свој другој дјеци која тренирају, омогућава свакодневно кориштење терена и тренирање. Велику захвалност што нама дјеци која тренирамо у ТК Добој увијек излазе у сусрет и омогућавају нам да свакодневно тренирамо, али и што се дружимо на теренима, дугујемо тренерима: Драгану, Денису, Џигију, Вели, Дарки, али и онима који раде у клубу (нашим чикама: Влади, Раденку и Буди). Наравно и управа клуба се бори да нам омогући најбољи рад.

 

 

Мој тренер се зове Денис Спахић, и заиста ме је научио скоро свему што знам из тениса. Сваки мој успјех је и његов успјех, али и успјех мога клуба. Иако ми је тренер, ја га сматрам и за свога пријатеља. Он ми увијек дâ прави савјет, јер ме најбоље познаје. Увијек има времена за свакога. Овим путем му поручујем:

„Тренеру хвала ти што си ми помогао да остварим све досадашње резултате… Најбољи си… (а и најјачи… ха ха ха)!“

 

 

А што се тиче мојих клупских другара, њих баш имам доста: Смиљке, Лазар, Ђоле, Иван, Чиза, Игор, Немања, Андреј, Никша, Иван, Столица, Михајло, Амир, Ведран, Шуки, Теодора (моја сестра), Ивана, Софиа, Ана, Натали, Сарах, Сара, Лена, Исидора. И мало старији другари: Лука, Морис, Рената, Димитрије, Жана, Неџма, Дино, Лиза…

Видите да нама у ТК Добој никада није досадно…

Да не заборавим, велику захвалност за моје здравље дугујем докторици Љубици, и докторици Инги, из Добоја, које су ми доста помогле у мом тениском узрастању.

 

 

❓ На међународном турниру у Шиду било је много деце, посебно дечака, из Србије, Хрватске, Републике Српске… Можеш ли да упоредиш квалитет такмичарског тениса у земљама у окружењу? Где је најјача конкуренција?

Мислим да су тенисери из Хрватске јаки, али имам утисак да тенисери из Србије играју опасно добар тенис. Вјероватно што је конкуренција у Србији веома јака. Предност дајем тенисерима из Србије.

 

 

❓ Ко је твој тениски узор и са којим познатим тенисером би волео да „укрстиш“ рекет?

Већ се зна, Новак Ђоковић. Са њим бих волио одиграти барем један гем, али бих волио и на другој страни терена да видим и Милоша Раонића.

 

 

❓ Шта је твој најјачи адут у игри?

Форхенд, али и дефинитивно дропшот. И у већини случајева имам мирну и чисту главу…

 

 

❓ Да ли имаш неку посебну припрему пред турнир?

Прије мечева волим да попричам са својим тренером, а ако он није са мном, онда са својим татом. Разговор је везан за моје противнике (ако их познајем). У задње вријеме причамо и о тактици, али и о томе како да користим своје предности.

 

 

❓ Има ли неког финала за које можеш да кажеш да ти је било најтеже да одиграш, а да ти је победа била најдража?

Два финала бих издвојио. Када сам прошле године играо финале Првенства РС-а до 10 година у Приједору, са мојим добрим другом Немањом Поповићем, из Бања Луке, на пола меча ми је пукао рекет, а нисам имао други. У ствари, од велике радости, тек сутрадан сам видио да је рекет пукао. Противник је био веома јак, али успио сам да побиједим. А друго финале је било такође прошле, 2015. године, на турниру у Дервенти. Играо сам против Андрије Ружичића из Бања Луке (опет доброг другара) и водио ме је у супер тај-брејку 6-1, а играло се до 7. Успио сам да преокренем резултат и да добијем тајбрејк и меч са 8-6.

 

 

❓ Где видиш себе за десетак година?

Дефинитивно у тенису. Да ли у свјетском врху, или ту негдје близу, зависи од много чега. Вјерујем да само радом и тренингом, и уз помоћ свога тренера Дениса, могу да достигнем све те циљеве. Мада ја већ живим сан, а то је тенис.

 

 

❓ Да ли си спреман за почетак школске године 🙂 ?

Мислим да јесам. Још неке ситнице, и торба ће бити препуна.

 

 

❓ И за крај: као победник „Купа нада 2016“ добио си специјалну награду – седмодневни бесплатни боравак у Тениској академији Милаш у Новој Пазови. Шта очекујеш од боравка у Академији Милаш?

Овом приликом бих желио да се захвалим господину Томи Ђокићу, за сав труд око организације турнира у Шиду, али и наградама и поклонима за сву дјецу.

Такође својим родитељима, брату, сестри, бакама и дједовима и свима онима који ми помажу.

А од боравка на Тениској академији Милаш очекујем све најбоље: јаке тренинге, усавршавање мога тениског знања, дружење са мојим вршњацима, јаке спаринг-мечеве. Наравно, и да се покажем у што бољем свијетлу, како бих оправдао награду.

Поздрав од Марка за све читаоце сајта Мали играчи.