Јован Синадиновић (SOL 022 Шид, 2003. годиште) je освојио ОП Београда, тениски турнир III категорије за дечаке до 12 година, завршен пре два дана у ТК Privilege. Овом победом Јован је потврдио да је у одличној форми: у јануару је у Сарајеву играо полуфинале Државног првенства БиХ до 12 година као и полуфинале Зимског првенства Републике Српске до 14 година у Бања Луци. У фебруару је освојио Зимско првенство Републике Српске, а само три недеље касније играо је полуфинале Дворанског првенства Војводине у ТК Elite у Новом Саду. Тим поводом Мали играчи вам представљају овог веома талентованог тенисера:
Детаљније Портрет Јована Синадиновића
Јоване, честитамо! Када си почео да тренираш тенис, и да ли си тада размишљао о још неком спорту?
Хвала пуно редакцији сајта „Мали играчи“, а посебно вама чика Ненаде, што сте ми дали прилику да се представим. Рођен сам 2003. године у Бања Луци у Републици Српској, и тенис тренирам тачно пола свога живота, тј. 6 година.
Волим готово све спортове, а поред тениса посебно волим кошарку, јер је то први спорт који сам почео да тренирам са 4 године.
Да ли би нам представио свој клуб, тренера који је најзаслужнији за твој напредак и другаре са којима најчешће спарингујеш?
Тенис је индивидуални спорт и он првенствено зависи од тренера. Мој први тренер и надам се да ће остати још дуго је Душко Лепир, он је професор методике на Факултету спорта у Бања Луци и селектор тениске јуниорске репрезентације БиХ до 14 година. Тренер има посебно мјесто у мом животу и све што је важно да знам о тенису научио сам од свог тренера. Наравно, захваљујем се и тренерима који су ми својим савјетима пуно помогли, првенствено Зорану Зрнићу, Игору Рађеновићу, Станиши Сладојевићу и Срђану Новаковићу.
Члан сам тениског клубу ТК Бања Лука из Бања Луке, а такође сам члан и ТК „Сол 022“ из Шида, тако да имам прилику да се такмичим и у Републици Српској и Републици Србији. Овим путем желим да захвалим на подршци директору ТК „Бања Лука“ тренеру Саши Стовраговићу, а посебно Томи Ђокићу из ТК „Сол 022“ из Шида.
Најчешће спарингујем са такмичарима из тениског клуба „Бањалука“.
Колико пажње посвећујеш кондицији и како изгледа један кондициони тренинг?
Мислим да су кондиционе и фитнес вјежбе кључне за развој сваког спортисте. Тенис је асиметричан спорт и зато сваки тениски такмичар мора да посвети подједнако вријеме кондиционом вјежбању. На тениском терену сам свакодневно, а кондиционе тренинге имам три пута недељно – два тренинга у групи на тениском терену, а један у теретани, гдје радим на истезању мишића и активацији зглобова.
Сваки тренинг започињем трчањем, затим обавезно користим вијачу и гуму. Сваки тренинг треба да се заврши добрим и исправним истезањем.
За стицање добрих навика у раду кондиционих вјежби првенствено су заслужни тренери Ацо Кукрић и Дејо Рађеновић.
Шта сматраш својом највећом врлином у тенису, а шта би променио или поправио у својој игри?
Креативност у игри, то је оно што мислим да је моја врлина. Али ја сам дијете и даље волим да се играм, а некад у томе и претерујем!!! То ме често кошта не само поена него и мечева.
Мислим да још треба да радим на што већем фокусу у игри и наравно на увјежбавању бекхенда. Вјероватно сте запазили да играм једноручни бекхенд и да често користим слајс и дроп шот ударце. Надам се да ће тај ударац с временом бити много бољи, уз мој много већи труд и разумјевање тренера Лепира.
Има ли неког финала за које можеш да кажеш да ти је било најтеже да одиграш, а да ти је победа била најдража?
Морам признати да ми је посебно важно било финале Републике Српске, које сам играо са Ђорђем Јанковићем из тениског клуба „Борац“ Бања Лука.
Сигурно да је освојени турнир у Београду у „ТК Privilege“, нешто што ми посебно значи и верујем да га нећу никад заборавити. Меч са Луком Јовановићем је био један од најтежих на овом турниру. Подједнако смо жељели побједу, али овај пут сам ја имао више среће. Надам се да ћемо у будућности играти још много овако добрих мечева.
Мој тата је из Србије и током овог турнира видио сам колико и њему ова побједа значи, а такође и мојој мами, која је најзаслужнија што сам дошао на овај турнир. Из љубави према њима добио сам потребну снагу да издржим до краја и наравно да побједим.
Каква су твоја искуства са међународних турнира, а какви су ти планови?
До сада сам одиграо три међународна турнира. Са десет година сам играо чувени „Smrikva bowl“ у Пули, са једанаест година Tennis Europe Приједор и ове године турнир у Умагу. То су врло озбиљна такмичења и за добре резултате на њима је потребан велики рад и упорност.
Надам се да ћу до краја ове године одиграти још неколико турнира из овог ранга, Приједор у Републици Српској, Чаковец у Хрватској, Копар и Оточац у Словенији, Чачак у Србији.
Можеш ли да упоредиш квалитет такмичарског тениса у својој конкуренцији у Републици Српској и у Србији?
Мислим да може, да ми у Републици Српској тј. Бања Луци играмо добар тенис као и наши вршњаци у Београду, Загребу, Сарајеву и Љубљани. То потврђује учешће наших играча на Tennis Europe такмичењима. Ове године на турниру у Умагу учествовала су три дјечака и двије девојчице из Републике Српске и један дјечак из Федерације БиХ, и скоро сви су прошли у друго коло турнира.
Коју тениску опрему користиш?
Морам да кажем да ја немам спонзорски уговор ни са једном познатом фирмом тениске опреме. Играм рекетом HEAD „radical s“ тежине 280 грама – рекет је најважнији дио тениске опреме и врло је битно да одговара играчу.
Какву музику слушаш? Наведи нам неколико песама са своје омиљене плејлисте.
Музика је као и код већине мојих вршњака саставни дио живота. Издвајам београдске бендове „САРС“ и „Београдски синдикат“, наравно ту је и сарајевски хип-хоп састав „Дубиоза колектив“ итд. Волим слушати и различите миксове електронске музике.
Naprijed Jovo, uz muziku S.A.R.S.-a sve je lakše…
Iskrene čestitke Jovanu, da još više napreduje i osvoji što više turnira!!!
Želja, volja i upornost rađaju pobjednike!!!
Jovan je sigurno jedan od njih!!
Sve najbolje!!! 🙂
Браво за S.A.R.S. 🙂 Још једна песма https://www.youtube.com/watch?v=E8Ms56gX-Tc