Који фактори стварају тенисера светске класе?

написао Хавијер Паленкве

 

Често се запитам могу ли да приуштим тренера XYZ или да пошаљем нашу децу у академију ABC, што би био сигуран начин да се унапреди њихова игра и подигне на ниво изнад оног на којем је сада. Али, тада други део мене (бројке, и онај рационални део) сугерише да размислим дубље о овој ситуацији. Колико нових великих тенисера je потекло из познатих академија? Или, колико нових играча су у блиској прошлости направили познати тренери? Не знам тачно, али мислим да их нема много, јер сигурно бисмо читали о њима. То ме наводи да се запитам? Колика је вредност тренера високог нивоа, или познатих академија? Можда могу да ангажујем Рика Маћија? Или неког попут њега. Али, онда се запитам? Ко су последњи „производи“ њиховог тренирања? Нисам у стању да дам одговор на то питање. А шта је са USTA програмом развоја играча са неограниченим ресурсима, којим се стварају играчи већ 20 година. Да, година.  Поново нисам у стању да наведем нова имена. Тада сам одлучио да извршим пажљиву анализу онога за шта сматрам да су компоненте те слагалице. Који фактори стварају тенисера светске класе? Шта чини те делове? Како то да ово изгледа као немогућ задатак? Како су те компоненте испреплетене и како родитељи и тренери могу да учине да профункционишу?

 

Детаљније Који фактори стварају тенисера светске класе?

 

 

Хајде детаљније да се позабавимо овим, да бисмо боље поентирали изнесену премису.

• Ако одете у познату академију (IMG итд.), постаћете корисник искуства и првокласне инфраструктуре коју новац може да приушти, а ипак само то не ствара играче светске класе; већ много година ниједна звезда није била производ онога што се назива изванредно тренирање. Кад кажем тренирање, то се не односи само на тенис, него и на живот и физичку способност. Зато, чак и ако имате најбоље тренирање, то је само 20% мешавине, према мојој премиси. Да је проценат који заузима тренирање већи, имали бисмо много нових играча међу најбољих 100 сваке године.
• Новац вам, наравно, може пружити могућности какве нико други нема, и може да купи за вас најбоље тренинге. То је сјајна комбинација која вам пружа 50% пакета. Нажалост, новац од клинаца удаљава и „глад и жељу“, који представљају неке од оних нематеријалних састојака које новац не може да купи. Сетите се Џима Куријера, Марија Шарапове, Ли На, Нолета. Ови људи су сјајни примери људи са много више „жеље“ него што су њихови родитељи били финансијски способни. Путовања, ангажовање нутрициониста, хотели, вожње, котизације за турнире, све то брзо може да достигне хиљаде долара. Ове суме брзо чине изгледе за бављење тенисом недостижним за 9 од 10 деце.

 

Урођени таленат детета је по мом мишљењу исто толико важан колико и тренер, а и поред тога, ако дете нема талента, може да успе помоћу напорног рада. Мекинро ми је изгледао као да је једва тренирао, Лендл се чинио као радна машина која никада не стаје, као и многи играчи из источне Европе (Навратилова).

Закључак: став надмашује таленат сваког дана.

• Исто толико важне су и околности у којима се дете развија, које обликују њихово детињство: Ноле, Ана Ивановић у ратом разореној Србији. Мајка Ли На у великим дуговима, Надалова богата породица, искуство из Калифорније сестара Вилијамс. Ова изложеност добром или лошем обликује врло потребне околности које утичу на карактер деце, који је њихово „погонско гориво“ за будућност.
• Последњу ставку, дететову вољу, обликују околности које стварају родитељи и начин на који они изграђују карактер детета. Рафаел Надал је најбољи пример играча светске класе, на терену и изван њега. Верујем да је ово кључна компонента, на основу које ће вероватноћа превагнути на једну или на другу страну. Исто тако, ово је компонента о којој се најмање размишља, а најважнија за родитеље и тренере.

 

 

Као родитељи, на шта да се усредсредимо? Пошто сви ми поседујемо неке, али не и све од изнад наведених компоненти, ми се усредсређујемо углавном на оне које можемо да купимо. Када не успемо да усредсредимо на оне које можемо да обликујемо, које су под нашом контролом, и на оне које клинци највише поседују, оне прве претежу а ове друге не спознамо.

Тренери проводе много времена поучавајући најбољим техникама, али они сами у 80% не постижу циљ. Они суперкомпетентни могу у најбољем случају да вам пруже само 20% неопходне мешавине. Према томе, чак и ако имате просечног тренера из суседства, још увек имате шансе. Сетите се тате Вилијамса, Тонија Надала, маме Џимија Конорса, маме Мартине Хингис, тате Штефи Граф.

Верујем да као родитељи и тренери треба да радимо заједно, покушавајући да развијемо оних 40% који су под нашом пуном контролом (20% тренирање, 20% породичне околности), а затим додамо тој мешавини богомдани таленат, и сада говоримо о поседовању 50% неопходне мешавине, или више. Када томе додате свест о неопходној комбинацији фактора, која ће довести до оснаживања детета и до неких креативних начина финансирања, имате веће шансе да учините да мешавина ради за вас и ваше дете.

Према томе родитељи, не прецењујте тренирање – оно јесте кључно, али у укупној шеми ствари, представља само један од фактора. Тренери, молим вас да упутите родитеље у то да ви можете да пружите само део мешавине; и једни и други седите и планирајте и радите заједно за своје дете.

 

По мом мишљењу, најважнији састојак мешавине је дете, које свесно или несвесно контролише 50% мешавине. И ми као родитељи имамо важну улогу у овоме. Да ли радимо у „култури изврсности“, да бисмо оснажили нашу децу да праве исправне изборе? Зато, како увек говорим мојој деци, када нису у потпуности посвећена или када губе време: Ако не можете да дате 110% себе сваког пута и све време, неко други хоће, а ви контролишете већи део мешавине. Одлучите! Шта ћете урадити? Или, како је лепше велики амерички тренер Стив Смит рекао мом сину: Запамти да је добро непријатељ великих, па да ли си спреман да платиш цену да постанеш шампион? Већина деце каже да јесте, али није спремна, и то је нешто у чему родитељи и тренери имају улогу током година, у обликовању шампиона.

 

Извор:

www.linkedin.com