(Фотографија: Џефри МекМилан)

23. август 2013.

 

Најбољи део код ове игре је што је то индивидуални спорт. Сва кривица је на теби; све заслуге су твоје. Нема никог да ти помогне. Толико си сам кад си на терену да то чак није ни забавно. Мораш да научиш да будеш јак. Мораш да научиш да верујеш себи. Све је на теби. Као да си потпуно наг на терену. Када научиш да се носиш са тим стварима, то је нешто што ће вредети до краја живота. Али, такође је веома тешко остати скроман када си добар. У човековој је природи да поверује у свој „хајп“. Тешко је, јер да би био добар у тенису, мораш да мислиш само на себе. А не треба бити такав у животу.

Детаљније У првом лицу: Веса Понка, 49 година, виши директор тениса у Junior Tennis Champions Center

Ја сам из једне другачије земље (Финске), где ти ништа није дато. Све мораш да заслужиш. Није довољно само да се појавиш и да добијеш трофеј. И покушавамо да се држимо оних основних принципа: вредно ради, нема изговора. Мораш да заслужиш оно што добијеш. Нема пренемагања и плакања. Јесте, то је шок за неку децу. И са тиме се носимо са стрпљењем. Разлика је у стрпљењу. То је још једна ствар које нема довољно у овом друштву. Све мора да буде готово до петка. Имамо ову децу узраста од 8 до 18 година. Десет година је дуго у овој земљи. То је битка са друштвом, са родитељима, са младим тренерима који жуде да створе шампионе, како би њихово име постало познато.

 

Ми смо учитељи, а не тениски тренери. Ја запошљавам само људе са менталитетом учитеља. Ако су тенисери најсебичнији људи на свету, онда су тениски тренери вероватно други најсебичнији. Размислите о овоме: када сте тренер који је некад био играч, ви и даље мислите само на себе. Тако су вас учили. Морате да се окренете за 180 степени да бисте били тренер. Били сте онај који узима, а сада морате да дајете. Били сте арогантни, а сада морате да будете скромни. Не може много великих играча да направи тај ментални заокрет. Ја запошљавам само људе који желе да уче друге, који желе да дају.

 

Чини ми се да ту почиње да се успоставља равнотежа: ми стварамо одличне играче – немојте погрешно да схватите, ми смо веома такмичарски оријентисани – али, што је још важније, стварамо заиста добре људе. Једна од ствари која ме нервира је када људи не цене оно што радимо: они само желе да створе тенисере. Не схватају да ће тениска каријера да буде кратка, а да остатак живота треба бити добар човек.

 

Извор:

Вашингтон Пост

 

 

 

Шампион године у јуниорском тенису: Веса Понка

 

Написала: Мери Хелен Шпрехер

 

Можете код деце да развијете љубав према тенису, каже Веса Понка, али нису толико важне лекције које им дајете колико приступ који имате.

„Највећа грешка коју правимо када учимо друге тенису, на свим нивоима и у свим земљама, је увек иста: тражимо од тренера и играча да верују у наш систем, али оно што треба да урадимо јесте да прво верујемо у играче,“ каже он.

 

Понка, виши директор тениса у The Tennis Center at College Park у Колеџ парку у Мериленду, ради са јуниорима скоро 30 година. Каже да је научио једну ствар, а то је да не постоји један јединствени приступ за све. „Многи млади тренери желе да тренирају играче на исти начин на који су њих тренирали кад су били млади. Морате да погледате играче и да видите шта им је потребно.“

 

И док су можда оправдане жалбе на родитеље тенисера, каже Понка, те мајке и очеви су апсолутно у праву у једној ствари. „Не поседују знање, али имају апсолутно непоколебљиву веру у своју децу. Када размислите, схватите да су добри учитељи, најбољи учитељи, увек они који верују у децу и који их, као резултат тога, инспиришу.“

 

„Веса је можда један од најбољих узора у тенису,“ каже Аџај Пант, генерални директор The Tennis Center at College Park. „Он живи у складу са оним што учи друге на терену. Да су моја деца још увек јуниори, волео бих да тренирају код њега, не само зато што би он од њих направио одличне играче, већ зато што би од њих направио и добре људе“ – Мери Хелен Шпрехер.

 

 

Савети за успех

 

• Не покушавајте да сврстате у категорије оно што мислите да би играч требало да ради. Деца напредују својим темпом. Радите у складу са темпом детета.
• Сваки тренер би требало да може да се погледа у огледало и да каже: „Данас сам радио на томе да успоставим веру у моје играче“.
• Увек користите здрав разум; изађите сваког дана на терен и обезбедите квалитетну подршку.

 

Из издања за јануар 2014.

 

Извор:

www.tennisindustrymag.com

 

 

 

Веса Понка

Виши директор тениса

 

Понка је 2011. године проглашен за развојног тренера године Олимпијског комитета САД (USOC National Developmental Coach of the Year) и тренирао је најбоље јуниорске тенисере у САД и Европи, припремајући их за национална, NCAA, ITF и професионална такмичења. Широм света је признат као један од најбољих међународних тренера јуниора и један од креатора филозофије тренинга у  JTCC (Junior Tennis Champions Center) од оснивања 1999. године. Његови ученици су освојили многе професионалне и националне титуле, били рангирани на 1. месту ITF Junior World Ranking, неколико пута били рангирани на 1. месту националне ранг-листе Тениског савеза САД (USTA National Rankings) и били изабрани у NCAA All-American тим. Понка верује у Дугорочни развој спортиста (LTAD) и Дугорочне прогресивне методе тренинга. Поседује сертификате о одличним резултатима PTR, USPTA, и USTA.