Страхиња Јовановић

Профил тренера

Страхиња Јовановић (ОТК Београд, 1985. годиште) је некадашњи успешан играч, а сада успешан тренер.

Прво питање односи се на Вaшу тениску кaриjeру – кaдa и гдe стe пoчeли дa трeнирaтe тенис и зашто сте се определили за индивидуални спорт?

Тенис сам почео да тренирам 1991. године у ТК „Вршац“. Гледао сам телевизијски пренос тениског меча између Агасија и Куријера, и заинтересовао се за тај спорт.

Штa смaтрaтe нajвeћим дoмeтoм у свojoj такмичарској кaриjeри?

Са 12 и 14 година био сам међу најбољих 10 у држави.

Завршили сте тренерску академију у Немачкој и три године сте радили као тренер у First–Line Tennis Academy у Муру недалеко од Штутгарта. Какво је Ваше искуство у раду са младим тенисерима у тој тениској академији?

На ФЛТА радио сам са играчима свих узраста и нивоа. У то време на академији су били најбољи играчи из многих држава света. Стекао сам искуство у раду са професионалним играчима као што су Симон Гројл (АТП 55), Бастиан Кнител (АТП 150), Зорица Петров (ВТА 600), а у то време неки од државних првака су били Дује Кекез, првак Хрватске, а тренутно 450. на АТП, прваци Србије Перица Јосић и Илија Арадски, и многи други. Доста сам са њима путовао по турнирима.

Данас као тренер радите у Омладинском тениском клубу у Београду. Каква је ваша порука свим полазницима кад дођу на први тренинг и шта очекујете од њих?

У ОТК Београд радим искључиво са такмичарима и јуниорима који имају високо постављене циљеве, велике снове. Када дођу на први тренинг, упознајем их са начином рада и поруком да једино 100% посвећеност тренингу може да доведе до резултата.

Да ли можете да упоредите свој тренерски рад у земљи и иностранству, не само у погледу услова за рад или организације тренинга, него превасходно из угла деце – малих тенисера?

Радио сам као тренер на тениској академији у Немачкој, а затим и у познатој тениској академији у Вашингтону. Оно што нас разликује су свакако услови за тренирање – код нас ретко где постоје прави услови. У иностранству академије поседују све што је потребно једном играчу, од кондиционог тренера, тениског тренера, физиотерапеута. Код нас се родитељи сналазе, на једном месту играчи раде индивидуалне тениске тренинге, на другом кондицију, и то је недостатак, што све није под једним кровом. У Србији је ситуација тешка, играчи су ускраћени за довољан број тренинга, због финансија. Поред тренерског посла радим као скаут за таленте на Балкану, тако да млади талентовани играчи имају прилику да тренирају бесплатно на тениској академији у Немачкој. Деца у Србији ми делују мотивисаније. Овде осећам притисак од стране родитеља, који не могу да прихвате да се у тенису споро напредује, и деца то осећају, што није добро.

Добра игра подразумева правилно извођење удараца, рад ногу, антиципацију, емоционалну контролу итд. Како све то спроводите на једном индивидуалном тренингу?

Савремени тениски тренер захтева најновије из спортске науке, комуникације, биомеханике, психологије, теорије учења. Најновија методологија која је једноставно спакована и лака за спровођење, као и знање, и практичне вежбе, помажу ми да све то ставим у један тренинг. Поред свега наведеног у вашем питању, важна подручја су и доношење одлуке, теорија учења и учење отвореним вештинама. Одличне тениске књиге, које свима препоручујем, су Тhe Talent Code Данијела Којла и Maximum Tennis Ника Савијана.

Да ли бисте нашим читаоцима објаснили шта је speed on тренинг?

Спид он тренинг је нешто што не постоји у Србији. Та врста тренинга је врло напорна, ту се везује кондиција (брзина и издржљивост) са тенисом (тактиком). Играчи на том тренингу науче како правилно да се крећу по терену, како да покривају терен и како да из дефанзиве пређу у офанзиву. План и програм предвиђа 16 недеља ове врста тренинга током зиме и 16 недеља током лета.

Да ли на тренингу остаје мало места и за шалу?

Наравно, увек се нађе простор за шалу.

Кaквa су Вaшa искуствa сa родитељима деце? Како успостављате баланс измeђу некад превеликих рoдитeљских очекивања и мoгућнoсти дeтeтa?

Са родитељима сам увек искрен, јер су и они део тениса. Релација играч, тренер, родитељ је битна за напредак младог играча. Родитеље покушавам да тениски едукујем. Покушавам да им објасним да у млађем узрасту успеси нису толико битни, да не претерују у тренажном процесу, јер не би требало да дође до претренираности. Данас се светски резултати постижу много касније. Док су деца мала, треба да уживају у тенису кроз игру и забаву.

Ви одлично говорите два страна језика: немачки и енглески. Како бисте објаснили малим тенисерима – зашто је важно учење страних језика?

Данас су језици врло битни. Многи играчи у току каријере играју бројне међународне турнире, посећују иностране тениске академије, имају стране тренере, па им је знање језика више него потребно. Ако не говорите језике, теже је да остварите међународну каријеру.

За крај, једна занимљивост: Страхиња, зашто тенисери пре сваког сервиса тапкају лоптицу?

Када кажемо деци да се концентришу на сервис, не верујем да много њих зна шта то заправо значи.

Током тапкања лоптице играчи постављају циљ, успостављају емотивну контролу, контролишу мисли, подижу самопоуздање, одрађују визуелизацију и антиципацију. Наравно, ово све треба детаљно објаснити играчу.