Дејан Вукојичић (1975. годиште) је тениски тренер већ скоро пуне две деценије, члан је Тренерског и Такмичарског одбора ТСС-а, био је селектор јуниорске репрезентације Србије, а његово име се ових дана највише везује за предстојећи камп, који се традиционално организује на Златибору.
Г. Вукојичићу, хвала вам што сте пронашли мало времена за интервју!
Током кампа на Златибору
Када сте почели да радите као тренер и шта је пресудно утицало на Ваше професионално опредељење?
Као тренер почео сам са радом 1996. године. Из клуба где сам играо замолили су ме да одржим један час, и упецао сам се.
Које особине треба да поседује тренер да би успоставио прави контакт са децом, остварио добру атмосферу на тренинзима и коректан однос са родитељима?
Велики мотиватор и вођа који својим знањем поставља нове изазове за своје играче. Реалност и комуникација правовремена са родитељима, обавештавајући их о плану и програму који се спроводи и о будућим плановима у наредном периоду.
Ви сте члан Тренерског одбора ТСС-а. Да ли бисте нашим читаоцима објаснили како се стичу и обнављају тренерске лиценце, које лиценце постоје и зашто је важно да се тренери стално усавршавају и лиценцирају?
На нивоу ТСС постоје три нивоа лиценци Ц, Б, А. Градација је направљена према нивоу знања. Лиценце се стичу похађањем курсева на којима се полажу испити као тестови знања. Креће се са Ц лиценцом ка А лиценци, која је највиши и знањем најзахтевнији ниво. Константна едукација омогућује тренерима висок ниво знања, који им олакшава рад и подиже квалитет рада. Са вишим знањем тренери стварају квалитетне играче и обогаћују тенис као игру.
Поседовање лиценце представља сертификат тренеру да поседује одређени квалитет знања у раду.
Да ли можете да нам опишете један Ваш тренинг? На шта највише стављате акценат (техничко-тактичка страна игре, брзина, ментална сигурност…. )? Да ли на тренинзима остаје места и за шалу?
Тренинзи су разноврсни у зависности у којој фази рада се налазимо. Делећи тренажни процес на фазе, олакшавам себи и играчу спровођење плана и развоја. Пример: у такмичарском делу сезоне тренинге усмеравам на повећање процента успешности у одређеној ситуацији меча, као и на тактичким ситуацијама.
Шала је неизоставни део тренинга, да смањи притисак као и растерети играча, ментално чинећи овај спорт још интересантнијим.
Са Стефаном Поповићем и Миомиром Кецмановићем
Дa ли рaзгoвaрaтe сa дeцoм o успeху у шкoли и какво је Ваше мишљење да ли класично образовање и такмичарски тенис (или неки други спорт) могу тако да се ускладе да деца не буду префорсирана?
Велики сам заговорник да у јуниорском спорту школа и активно бављење спортом могу заједно. Образовање је право свих нас и исписивање деце из школе под изговором „талента“ и амбициозних планова сматрам неозбиљним и неодговорним. Школа као средина обогаћује децу и смањује притисак на дете у спорту. Врло једноставно – ако детету дате опцију да се бави само тенисом и у једном моменту постане у очима родитеља неуспешан, дететов ниво самопоуздања се губи и себе сматра безвредним.Такође, и ако постане успешан тенисер – тенис је само део његовог живота. По завршетку каријере играчи треба да се определе како даље желе да започну неки бизнис. А да није паметно живети само од зарађеног новца, показују бројни примери нешколованих спортиста који су изгубили сав новац.
Кaквa су Вaшa искуствa сa родитељима деце? Да ли сте се у својој богатој тренерској каријери сусретали са превеликим рoдитeљским aмбициjaма и како сте успевали да успоставите баланс између њихових планова и жеља/могућности детета?
Имао сам разнолика искуства која су ме обогатила. Нажалост, на превелику родитељску амбициозност нико не може утицати. Тада не постоји успостављање баланса. Једноставно, са таквима је немогуће сарађивати. Такви родитељи не слушају савете, не поступају по начелима спорта и законитостима развоја деце у спорту. Умешани су у сваки делић развоја, креирања тренинга детета, а у спорту су без искуства и знања.
Ова генерација момака је својим резултатима показала да су то перспективни играчи који своју будућност могу пронаћи у професионалном тенису. Постигнути резултати постављају их у ред најбољих играча Европе у њиховој конкуренцији.Међутим, увек треба чврсто стајати са две ноге на земљи, јер пут до професионалног тениса је дугачак и пун изазова. Уколико момци остану вредни и посвећени тенису и личном развоју као до сада, смеши им се сјајна каријера.
Стефан са својим тренером Дејаном Вукојичићем
Ближи се почетак Вашег летњег тениског кампа, који традиционално организујете на Златибору. Да ли бисте нашим читаоцима представили програм рада у кампу и организацију тренирања? Очекујете ли и децу из иностранства?
Тениски камп у својој идеји креира окружење у којем млади играчи после распуста, одмора, одлазака на море, омогућује повратак играчкој форми и успешном наставку такмичарске сезоне. Поред неизоставног дела физичке припреме, акценат је на развоју техничких елемената игре. Као и сваке године, учесници кампа биће и играчи из иностранства. Ове године имамо играче из Белгије, Велике Британије, Шведске, Италије,Турске, Црне Горе, Македоније. Интернационална средина ће све играче, учеснике кампа, обогатити искуством.
Novi komentari