Анамарија Ковачевић (Бањица, 2003. годиште) је 11. августа 2015. освојила друго местона Мишином меморијалу, турниру I категорије, одржаном у ТК Олимп у Београду.
Анамарија, Мали играчи су још у октобру 2013. године испратили твој успех на Мастерсу Тениског савеза Београда за дечаке и девојчице до 10 година, када си се изборила за треће место међу осам најбољих вршњакиња у Београду, а била си и финалисткиња Првенства Београда (Б категорија). Честитамо!
Финалисткиње Наталија Сенић и Анамарија Ковачевић
Када си почела да тренираш тенис и зашто си се определила за индивидуални спорт?
Тенис сам почела да тренирам са 5 година у бившем ТК Елит. За овај спорт сам се одлучила, заједно са моја два најбоља друга, јер су се терени налазили одмах поред нашег вртића.
Анамарија као мала са Михаилом Радићем и Луком Здравковићем
Кад се сада осврнеш уназад, да ли си задовољна својим напредовањем и које резултате би издвојила као најзначајније у својој такмичарској каријери?
Кад погледам уназад, уочавам да су ми резултати сасвим добри и могу да се похвалим да сам до сада освојила 17 пехара (од тога 5 за освојена прва места).
Међу најзначајније резултате поред Мастерса у Београду и Мишиног меморијала, додала бих и за мене посебно вредан успех. Пехар за освојено 3. место на Тениском кампу Јелене Генчић, који ми је она лично уручила уз следеће речи: „Мала, честитам, ти си један велики борац!“
Има ли неког финала за које можеш да кажеш да ти је било најтеже да одиграш, а да ти је победа била најдража?
Као најдражу победу издвојила бих ову задњу у полуфиналу Мишиног меморијала. Меч се играо на 39 степени, очајно сам почела са 0/4, али сам успела да се вратим у меч, играм своју игру и победим са 7/5 у трећем сету.
Да ли можеш да нам представиш свој тениски клуб, тренера и клупске другаре?
Мој клуб је ТК Бањица. Услови су супер, има 9 терена, а зими 6 под балоном. Сви су симпатични а највише ми се свиђа то што цело лето имамо право да се купамо у базенима. Мој тренер је Александра Петровић. Супер је, симпатична и духовита, а тренинзи са њом су занимљиви и разноврсни.
Са другарима из ТК Бањица и тренером Александром Петровић
Од другара посебно бих издвојила мог најбољег друга Луку Здравковића, са којим сам и почела да тренирам. Такође, ту су и Теодора Стефановић, Невена Коларевић и Игор Лаћимић, са којима се дружим и ван тениских игралишта.
Са својим тренером Александром Петровић
Да ли водиш рачуна о здравој исхрани и шта мислиш колико су важне добре навике у исхрани за успешно бављење спортом?
Знам да је разноврсна исхрана веома важна. О томе размишљају моји родитељи, који се труде да исхрана буде здрава и да у кући нема много слаткиша, газираних пића и грицкалица. На мечу и тренингу увек носим са собом јабуку или банану.
Шта је твој најјачи адут у игри?
Мислим да је мој најјачи ударац форхенд дијагонала, а мој омиљени ударац је бекхенд паралела.
Да ли имаш ”срећне” патике или неку посебну припрему пред турнир?
Немам никакве посебне патике и ритуале, већ вијачу и добро истезање.
Шта би поручила најмлађима који први пут узимају тениски рекет у руке?
Поручила бих им да тенис схвате као једну велику забаву, без оптерећења како су рангирани. Није битно да ли сте победили или изгубили, већ то да уживате у мечевима.
Јако је битно да буду сконцентрисани на тренинзима и слушају тренера, јер смарам да је најважније савладати технику.
Добро је и ићи на тениске кампове. Ја сам била 2 пута на Палићу у организацији клуба „Step in“ и било је фантастично.
И за крај, имаш ли нешто занимљиво да кажеш а да те нисмо питали?
Па можда је занимљива чињеница да имам и француско држављанство, и да сам члан Тениског савеза Француске и тениског клуба „TSVV“ из Париза.
Када си почела да тренираш тенис и зашто си се определила за индивидуални спорт?
Novi komentari