Јана Радојковић

Портрет Малог Играча

---

Јана Радојковић (ТК Бор, 2006. годиште) је победница ОП Књажевца, турнира 2. категорије до 12 година, одиграног у ТК Магнет, што је само најновији успех у низу Јаниних тениских успеха. Честитамо!

 

 

❓ Јано, колико пехара си освојила до сада и који ти највише значи?

Имам освојених 11 пехара и 15 медаља. Од кад сам почела да се такмичим у конкуренцији до 12 година изгубила сам 4 финала. Испоставило се да је пето финале било сретно за мене, тако да сам напокон успела да освојим турнир до 12 година и за мене је то најдражи пехар.

 

 

❓ Можеш ли да нам представиш свој тениски клуб, тренера и другарице са којима најчешће спарингујеш?

Тренирам у тениском клубу ТК Бор, који задњих година бележи велике успехе у својој дугој историји. Млади тенисери у свим категоријама освајају турнире и пехаре широм Србије. Треба напоменути да је моја сестра Миа Ристић ове године постала репрезентативка Србије до 12 година, што је велики успех за наш клуб. Тренирам код тренерице Босиљке Костић која има челичне живце за све нас мале тенисере. Поседује невероватну снагу и жељу за успехом сваког од нас, тако да до перфекције нас тера да извежбамо сваки ударац и да то применимо у игри. Што се спаринга тиче највише спарингујем са мојом сестром Миом Ристић, братом Алексом Радојковићем и клупским другом Николом Ивашковићем. За Нову годину у гостима ми је била другарица и тенисерка Милана Букарица из Тивта, тако да смо тада заједно спаринговале. Овим путем је пуно поздрављам.

 

 

❓ Да ли се радујеш тренинзима и колико труда улажеш сваки пут кад изађеш на терен?

Радујем се сваком тренингу јер тенис ми је постала највећа љубав. То могу да захвалим тетка Мими која ме је одвела на тренинг код тренерице Босе, која је увелико тренирала Миу. После неколико пробних тренинга тренерица ме је прихватила. И од тада свако своје слободно време проводим тренирајући са тренерицом. Марљиво је слушам, врло брзо схватам њене замисли и трудим се да  све ударце што боље применим у игри.

Волим да после тренинга одем на зидић и додатно радим на усавршавању удараца. На терену дајем све од себе да победим.

 

 

❓ Који је твој омиљени ударац и зашто?

Највише од свих удараца волим форхенд дијагоналу.

Некако највише ми лежи и највећи број винера освајам тим ударцем.

 

 

❓ Са којом познатом тенисерком би волела да играш дубл?

Највише бих волела да дубл играм са познатом руском тенисерком Маријом Шараповом, јер ми се свиђа њен нападачки стил који ја примењујем у игри. Мада ми је највећа животна жеља да са сестром Миом одиграм дубл на вимблдонској трави, и да га освојимо.

 

 

❓ Опиши себе у пет речи…

Не нервирам се. Многи хоће да ме сломе ал ја терам све по своме. Свуда стигнем, свуда ме има, неуспех ме не занима. Свашта видим и све чујем, много волим да побеђујем.

 

 

❓ Какав успех очекујеш на крају школске године?

Била је ова напорна школска година. Прешла сам у пети разред и то је била новина за мене.  Уз велико разумевање мога разредног Зорана Децановића успела сам да се уз школу посветим тенису и тренинзима. Било је напорно али се труд исплатио. Надам се да ћу да будем одлична и желим овим путем да поздравим све другаре и наставнике Основне школе „3. октобар“ – Бор.

 

 

❓ Ко је твоја омиљена глумица и да ли можеш да препоручиш својим вршњацима неки добар филм?

Омиљена глумица ми је Анђелина Џоли, а филм „Монтевидео бог те видео-Видимо се“.

Најупечатљивија сцена у филму је када у полуфиналу наши момци губе од селекције  Уругваја који је домаћин првенства уз обилну помоћ судије. Сав труд сав напор пао је због судије који је нанео неправду нашем тиму.

Гледајући тај филм схватила сам у разговору са секом и батом да смо много срећни што тренирамо тенис, који је индивидуални спорт. Ту нема лажи. Побеђује онај ко је бољи на терену. Побеђује онај који има веће срце. Мој тата често ми каже: „Не побеђују они који имају пуно новца у животу, побеђују они који имају душу“. Онда сам ја најбогатија на свету јер моја душа је велика до неба, и знам да ћу једног дана бити „ВЕЛИКА“.

Захвалила бих се мојој породици, а највише бака Пеки која нас води на тренинге.

За крај неколико лепих мисли које ми Мими стално говори:

Циљ је сан са роком испуњења

Човек не зна колико може ако се не отисне од обале