Неки од вас су само чули за ово стање, већина од вас га је искусила једанпут или више пута током меча. Неки од вас постављају циљ да лакше улазе у „зону“, неки да се задрже што дуже у њој. Сваки тенисер ће другачије, а с друге стране слично или исто описати ово стање „бити у зони“. То је стање потпуне фокусираности, имате осећај као да у потпуности играте своју игру, да вам све иде од руке.
Детаљније Буди у „зони“
За почетак ћу навести неке факторе који олакшавају улазак у „зону“. На првом месту је добра припрема. Под овим подразумевам и физичку и менталну. Пре свега осећате се потпуно спремним, на тренинзима сте врло задовољни својом игром, у последње време нисте исправљали технику, већ су вам ударци аутоматизовани и након таквог тренажног процеса осећај вам је „Спреман сам за овај турнир!“ Онда наравно, одрадите добро физичко загревање, добро загревање тела и удараца, али и ментално. Ментална припрема за меч почиње вече пре меч или уколико играте два меча истог дана, одмах након одрађене анализе почиње ментална припрема за наредни меч. Позитивно расположење је део менталне припреме и врло неопходно уколико желите да одиграте квалитетан и добар меч. Искуство такође олакшава контролу емоција и превелике узбуђености, треме и анксиозности, што је такође предуслов за лакши улазак у „зону“. Добра концентрација и фокус на ствари које можете контролисати само могу олакшати и значајно утицати на улазак и дужи останак у садашњости. Концентрација је нешто што се не стиче рођењем, већ је то процес и низ вештина које се морају развијати кроз систематичне вежбе на терену као и ван терена. У току меча услови околине и позитиван feedback од тренера, родитеља, окружења су такође фактори који олакшавају улазак у „зону“.
Неки од најчешћих фактора који онемогућавају опуштеност, мотивисаност и фокус на игру је превелики притисак и фокус на победу на првом месту. Уколико се од играча очекује победа или уколико он сам себи наметне притисак да мора да победи, сам спречава улазак у „зону“. Исто тако, превелика опуштеност и размишљање попут „Овај противник је баш лош, лако ћу га рабити!“ доводе до недовољне физичке и менталне припреме, јер играч сматра да нема потребе за тим; доводе до недовољне мотивисаности, а самим тим до лошег отварања меча. Након тога се врло често деси немогућност контроле удараца, преоптерећеност резултатом јер резултат није кренуо у вашу корист, за чим следи нервоза, страх од пораза, паника, немогућност држања емоција под контролом, а све то доводи до згрчености мишића, потпуног губитка и немогућности фокусирања и концентрације, и на крају до пораза.
Окружење и утицај временских прилика, такође, уколико играч није савладао технике држања емоција под контролом, могу бити погубне за игру. Под овим подразумевам публику, ветар, кишу…
Низ грешака и фокус на техничку изведбу ударца, фокус на то где се греши избацује играча из ритма, ствара нервозу, страх и све већ горе наведено.
Промена тренера, пар претходно лоше одиграних мечева, лоша комуникација са тренерима, родитељима, недовољна привикнутост на временску зону, много стресних ствари из прошлости…
Подугачак је списак ствари који може пореметити играча и избацити га из „зоне“, али у наставку се желим бавити једном од најважнијих ствари која олакшава улазак у „зону“ и враћа играча у игру. То је разговор који играч води сам са собом пре почетка и током меча. Постављам изазов за све тенисере и тенисерке. На првом тренингу задајте себи задатак да ослушнете своје мисли. Какав разговор водите сами са собом када погрешите или неискористите прилику да завршите поен? Тренинг се одиграва у контролисаним условима, под надзором тренера, замислите шта се онда дешава у главама играча током меча.
Но, врло лако разговор који водите сами са собом у комбинацији са техникама за држање емоција под контролом и кратким визуализацијама чак и најнервознијег играча могу да мотивишу и врате у игру. Разговор који водите сами са собом заиста утиче на будући след догађаја током меча, утиче на ваше емоције, може вас са једне стране обесхрабити, изазвати депресију, бес, безнадежност и згрченост мичића, али уколико он буде усмерен ка остварењу вашег циља и правилно ангажован, може пробудити оптимизам, мотивацију, држати вас смирене и боље концентрисане.
За крај, даћу вам пар примера негативних реченица и како би требало да гласе у позитивном контексту.
„Будало, како си могао да промашиш ово?“ – „Ок, свако греши. Идемо сад на следећи поен!“
„Шта ће мислити о мени ако изгубим?“ – „Само играј своју игру!“
„Само да не изгубим следећи поен!“ – „Ок, идемо сад! Смири се и само гледај лопу!“
„Никада нећу победити!“ – „Ајде идемо, поен по поен!“
„Ужас један како сервираш!“ – „Ајмо, ајде, ти то можеш! Само полако, ухвати ритам!“
Заиста, разговор који водимо сами са собом може нас врло лако избацити из „зоне“, али и у њу вратити! Помаже код држања емоција под контролом, код фокусирања и усмеравања пажње на жељену ствар и омогућава нам да уживамо и играмо своју игру. Као што сам већ рекла, то је дуготрајан и напоран рад на себи и саставни део менталних тренинга, утиче на ваше самопоуздање и концентрацију и чини област на којој сви тенисери морају радити. Непредвиђене ситуације на терену се дешавају из меча у меч, разни су фактори који избацују играче из „зоне“ или их потпуно онемогућавају да у њу уђу, а златно правило гласи да у сваком поену морате бити у њему, нити у прошлом нити у будућем, већ у садашњем! Имати добар тим и бити поред добре техничке, тактичке и физичке припреме и ментално спреман чини разлику између шампиона и оних који то нису!
За рад на менталној страни и развој самопоуздања, закажи свој уводни интервју!
Први разговор је бесплатан!
Више информација можете погледети на http://www.ljubicajovanovic.com/index_files/tenis_koucing.htm
Novi komentari