У центру пажње: Хаими Фернандез
Преносимо врло занимљив интервју из најновијег, 122. броја билтена Tennis Europe:
Главни говорник на недавно одржаној Tennis Europe конференцији тренера био је Хаими Фернандез (Jaime Fernandez), кондициони тренер и научник за област спорта, који ради за Шпанску тениску федерацију и као професор у Центру за спортска истраживања Универзитета у Елчеу. Састали смо се с њим да бисмо разговарали о тренингу високог интензитета и о одговорним фитнес режимима за играче старости до 14 година.
Детаљније Интервју са Хаимијем Фернандезом, кондиционим тренером Шпанске тениске федерације
Често истичете предности укључивања других спортова у тренинг и у кондиционе програме играча… Због чега сматрате да тенис није довољан?
У погледу обима и интензитета тренинга, тенис је довољан. Али, ја покушавам да охрабрим тренере да вежбају с децом неке друге спортове, који ће им помоћи да стекну друге квалитете и социјалне вештине, које заиста не могу правилно да се развију у индивидуалном спорту какав је тенис. Такође, то је и психолошко питање – могу да ослободе свој ум на неколико сати током недеље, и то је оно што друге спортове чини занимљивим.
Шта мислите о посебним додатним фитнес активностима? Да ли су оне неопходне?
Мислим да нису. Можете користити остале активности и укључити их у свакодневни тренинг. На пример, многи су на овој конференцији поменули координацију као специфичну вештину, или ритам; према томе, можда би било корисно довести децу на часове аеробика. Постоје нове тенденције у другим спортовима, на пример у фудбалу, да једном у две недеље воде децу на часове балета, јер сматрају да уз овакву врсту активности деца могу да развију основне способности на бољи, хармоничнији начин. Сматрам да је то веома занимљиво.
Не очекујете да балет нужно буде допунска активност за младог тенисера или фудбалера…
Али у ствари он то јесте, јер уче како да дишу, а стичу и неке основне квалитете које је тешко укључити у свакодневну праксу, на пример вежбају еластичност и унапређују контролу моторике. Ако посматрате неку децу која су током читаве године усредсређена само на тенис, она су мање способна изван терена; на пример, нису у стању да користе леву ногу или да изврше једноставне задатке, јер увек раде исте активности, иста понављања и покрете. Сâм тенис природно узрокује известан дисбаланс, па треба да покушате да то превладате.
Занима ме тренинг високог интензитета (high intensity training (HIT)) о којем сте говорили. Велику претњу за играче, родитеље и тренере у овој старосној групи представљају синдром изгарања (burn-out) и прекомерно тренирање. Шта мислите, која је права количина HIT-а? Са 14 година, деца су врло различита…
Пре свега морате да видите где се играчи налазе у погледу физичког развоја на графикону сазревања. У свему што сам радио последњих неколико година узимао сам у обзир истраживања вршена на гојазној деци. Сврха истраживања у којима се користи HIT је побољшање здравља, тако да нема смисла не користити га и за побољшање учинка. Све више истраживања помоћу HIT протокола ради се са младим спортистима, и она показују да можете постићи напредак у раном узрасту, чак са 9, 10,11 година.
Како бисте дефинисали „тренинг високог интензитета“?
Тренинг високог интензитета је прилично широк појам, али он обухвата узастопне краће или дуже туре вежби прилично високог интензитета, које смењују периоди опоравка. У случају деце и најједноставније речено – он се може одвијати помоћу комбинације, на пример, основних вежби брзине и спретности, с кратким периодима опоравка, које могу бити продужене за неколико минута током загревања. Само ових једноставних 10-20 првих минута сесије већ су врло корисни за HIT. Код деце овог узраста морамо да заборавимо на дуготрајне или преобимне сесије, ту је реч о селективном коришћењу. И то није нов концепт; играчи учествују у HIT вежбама свакодневно, али понекад не разумеју шта оне представљају. Зато је право питање – колика је права доза?
То је било моје следеће питање: клинци свих узраста су осетљиви на прекомерно тренирање. У својој презентацији споменули сте да постоји корелација између прелома услед напрезања и сличних повреда и оних који проводе више од 16 сати недељно на терену…
Постоји корелација између оних који често тренирају (16 h+ недељно) и учесталости повреда. То је здраворазумски закључак, а доказан је помоћу студија, и треба да будемо свесни тих полазних основа – да ако премашимо 16 сати недељно, постоји опасност од проблема. Зато покушајмо да интегришемо тренинге, да пронађемо превентивне програме и ове циљеве.
Значи, кључ за тренинг високог интензитета је квалитет, а не квантитет?
Више волим да кажем ефикасност. Ако знате да морате да проведете 14, 16, 18 сати на терену, тренирајући – а неки играчи проводе много дуже од тога, чак и као јуниори – тада на основу научних података већ знате да сте у опасности. Зато покушајмо да будемо ефикаснији и да уштедимо време за ствари које су важније. Знамо да тренинг издржљивости није баш одлучујући фактор за играче млађе од 14 година, али он је важан део развоја, па га укључите у HIT и тада ћете уштедети време за друге ствари, попут превенције повреда.
Како пронаћи равнотежу између тренинга и опоравка? Ако посматрате неке од најбољих јуниора на Tennis Europe Junior Tour-у, видећете велике разлике у томе колико су оптерећени такмичењима и у распореду тренинга. Како одговорно изабрати исправан пут?
Не морам да понављам оно што пише у књигама, и слично. Сви тренери знају шта је периодизација. Потпуно се слажем са Питером Борном када каже да препоручује коришћење два блока од по 10 недеља годишње, што је укупно 20, и то значи да је распоред проређен. Зашто? Не бих рекао да 10 недеља увек мора да буде тачно 10 недеља – могло би бити 6-10 – али увек имате први блок за којим следи други, у којем се усредсређујете на побољшавање одређених квалитета или настављате да радите на осталим. После тога можете да убаците турнире у распоред и да испланирате сезону. То је само препорука, али на основу искуства из прве руке и мојих истраживања, оптимална ситуација је такмичити се у периодима од по могућности 3-4 недеље, а затим одредити периоде од 7-10 дана одмора, укључујући и потпуни одмор 3-4 дана, пре поновног почетка тренирања.
Зар то не зависи у великој мери од тога да ли побеђујете или губите?
Наравно, друга је прича ако сваке недеље губите у првом колу, у односу на то ако освојите сва три турнира. Још увек имате доста слободе, али обично дођете у искушење да додате неколико турнира ако резултати нису добри, а то је ретко када успешна тактика. Када проведете на путу неколико недеља, нарочито у овом узрасту, прилично често долази до менталне исцрпљености, што се често превиди, и зато су важна раздобља одмора. Изгледа као да су ове ствари јасне саме по себи, али увидео сам да су оне често заиста компликоване за тренере. Постоји снажан култ резултата, придајемо им велики значај, и тренери се обично процењују према резултатима играча, чак и ако је играч веома млад. Понекад је тренерима тешко да објасне родитељима да постоје различите врсте тренинга: тренинг ради усавршавања, тренинг ради такмичења, тренинг ради победе. А како да убедите дете да ће се такмичити, а да резултат није важан? Пораз ће утицати на њега, то је природно. Према томе, свако тежи што бољем учинку, свако воли да побеђује. Изаћи на крај с тим је изазов, нарочито ако немате тим.
Које алатке препоручујете за тренере када користе HIT тренинг?
Највише волим једноставна решења. Установио сам да је мерење срчаног ритма и оптерећења током тренинга помоћу RPE скале стварно једноставна и корисна комбинација, из које могу да добијем много занимљивих и корисних података. Чак и ако анализа срчаног ритма има своја ограничења, нарочито у спортовима у којима има много периода високог интензитета комбинованих са периодима нижег интензитета и одмора. То је незгодно, и морате да узмете то у обзир, због чега морате да користите више од једног мерног алата. За мерење срчаног ритма увек користим Polar системе, заједно са њиховом Team апликацијом. То је врло корисна, бесплатна апликација која директно и уживо шаље повратну информацију на ваш iPad. Према томе, док тренирате можете држати свој iPad на корпи и можете надгледати своје играче док раде вежбе, или док раде друге врсте HIT тренинга. Тако можете тачно измерити њихове резултате и можете боље дефинисати шта желите да постигнете својим тренингом и колико је он ефикасан. Наравно, можете пратити и временске интервале, да бисте добили информације о напредовању. Добра ствар је што можете да је подесите према индивидуалном интензитету, додајући имена, узраст, висину и тежину, и можете унети максимални срчани ритам на основу лабораторијских тестова или тестова у стварним условима – ако их имате – што значи да можете бити истински прецизни у погледу контроле свега што се догађа у вези са одзивом срчаног ритма. Можете контролисати шта се догађа са тренингом, да ли се просечне вредности повећавају или смањују, и можете детектовати проблеме. Сваки добар фитнес тренер треба да размотри коришћење Polar опреме, да би постигао највише својим фитнес тренингом.
Извор:
Novi komentari