Вељко Барјактаровић

Профил тренера

Вељко Барјактаровић (1979. годиште) је тениски тренер, директор клуба и шеф стручног штаба ТК Партизан и селектор мушке јуниорске репрезентације Србије до 12 година. За Вељка кажу да је „изузетан и строг тренер, али вредан и пожртвован у раду са такмичаримa“.

❓ Вељко, хвала Вам што сте издвојили мало времена за интервју. Да ли је тачно то што је рекао један мали тенисер (Виктор Стојановић 🙂 ) и шта је потребно да би се остварила добра атмосфера на тренинзима?

Има истине у томе што је Виктор рекао. Поштујем и поборник сам дисциплине на тренинзима, играчи треба и морају да слушају своје тренере, пре свега због свог напредовања и да знају да то иде у њихову корист. Наравно, има ту места и за шалу, али ко се определио да игра такмичарски тенис, мора знати шта је на првом месту.

❓ Када сте почели да радите као тренер и шта је пресудно утицало на Ваше професионално опредељење, сходно томе да сте по образовању дипломирани економиста?

Тенис играм од своје 9. године. Прошао сам све селекције у ТК Партизан, и играо за све екипе 14, 16, 18 и сениорску. Тенис волим, још док сам играо помагао сам саветима млађе играче, а током студија сам почео да радим као тренер и моја љубав према тенису је превагнула. Првих неколико година тренерског ангажовања посветио сам професионалном усавршавању кроз велики број курсева и добио неколико лиценци, од којих је најважнија ITF level 2. Рад са млађим селекцијама ме испуњава, постајем тренер такмичара и заједно са Партизаном освајам мноштво титула у екипним јуниорским категоријама.

❓ Да ли можете да нам опишете један Ваш тренинг? Колика је улога тренера у изграђивању не само тениске вештине него и вредносних  критеријума и психолошке стабилности детета?

Сваком тренингу приступам индивидуално, у зависности од годишта, квалитета и амбиције играча. Тренер проведе са децом јако пуно времена, некада је то и 4 сата дневно, и јако је важно да тренер усмерава децу, учећи их не само тенису, већ указујући и на значај школе, и класичног образовања.

❓ Дa ли рaзгoвaрaтe сa дeцoм o успeху у шкoли и какав је Ваш став: могу ли класично образовање и такмичарски тенис (или неки други спорт) да иду заједно и до које мере једно може да прати друго?

Разговарам и са децом и са њиховим родитељима о успеху у школи, јер такмичарски тенис и школа могу и морају ићи заједно. Да би то адекватно функционисало потребна је добра комуникација тренера, и са родитељима и са децом, добра организација и постављање приоритета. Децу треба бодрити, мотивисати, усмеравати и указивати на проблеме. Успех у тенису не сме потирати успех у школи, и обрнуто. Поред тога што је мој тренерски рад усмерен на такмичарски тенис, могу да се похвалим чињеницом да сам већ неколико играча и играчица спремио за универзитетски тенис, и да су успешно завршили универзитете у Америци.

❓ Деца данас релативно рано улазе у свет спорта, али га рано и напуштају уласком у пубертет. Шта би требало да се уради да се деца дугорочно задрже у спорту?

Спорт, поред школе, мора бити окосница дневне рутине детета, која је битна, не само за физички и психолошки, већ и за социјални и развојни пут детета. Усмеравањем деце на рад, дисциплину и резултат не само да подстичемо њихов развој, већ стварамо од њих боље људе. Резултат, не у смислу да свако дете мора бити првак, него да свако извуче свој максимум, било у професионалном или рекреативном игрању тениса.

❓ Ви сте селектор и тренер наше младе јуниорске репрезентације у конкуренцији до 12 година. Какво место заузима наша земља у односу на остале репрезентације и у чему видите наш простор за напредак?

Већ 7 година уназад водим репрезентацију Србије до 12 година код дечака, и кроз репрезентацију имао сам прилику да видим скоро сву квалитетну децу из Европе. Скоро свака наша генерација је била конкурентна, много пута наша деца су показала одличан квалитет, а најбољи резултат је постигнут 2014. године где смо били вицешампиони Европе, а играли су Виктор Јовић, Горан Животић и Урош Јовић. И даље пратим њихов развој, и могу вам рећи да су се неки од њих развили у врхунске јуниорске играче, спремни да уђу у сениорску конкуренцију. Наравно, ту предњачи Миомир Кецмановић, а успешно га прате Марко Миладиновић, Михаило Поповић, Виктор Јовић, и други репрезентативци.

❓ Тренирали сте Миомира Кецмановића, Михаила Поповића и најбоље наше играче који су играли за нашу репрезентацију до 12 година. Какве особине треба да поседује тренер да би остварио добар контакт са играчима и реализовао све потенцијале перспективних играча?

Миомира Кецмановића сам тренирао 3 године, и Михаила Поповића сам тренирао 2,5 године на Партизану и могу вам рећи да су они, као велики таленти били веома различити, и било је потребно прићи им на различите начине. Сваки од играча има неке своје особине, и као тренер потребно је имати наравно знање, искуство, ауторитет, и оно што је врло битно играчко и тренерско искуство. Талентовани играчи умеју да буду јако захтевни, тренер мора да им нађе „црту“, да буде изузетно стрпљив и да верује у своје играче и свој рад.

Шта бисте поручили мaлишaнимa кojи тeк трeбa дa пoчну дa сe бaвe спoртoм: зaштo тенис?

Тенис као спорт је изузетно леп и деца би требало да се баве тенисом, не само да би постали професионалци, већ да уживају, јер тенис гради и подстиче психофизички развој. Неко ће бити професионалац, неко рекреативац, неко ће отићи на универзитет, а неко ће постати тренер. Све у свему, тенис је ЛЕП СПОРТ!