Виктор Стојановић

Портрет Малог Играча

Виктор Стојановић (Партизан, 2001. годиште) je победник ОП Београда, тениског турнира III категорије за дечаке до 14 година, одржаног овог викенда у у ТК Victoria. Тим поводом разговарамо са овим перспективним играчем:

Викторе, честитамо! Шта је претходило овом успеху и какви су твоји утисци после освајања првог трофеја ове године?

Пре свега хвала на честиткама, ове године сам остварио доста добрих резултата: осмина финала Дворанског Првенства Србије до 14 година, 2. место на 3. категорији до 14 година у Београду као и 3. место до 14 година 4. категорија (на бетону), који су ми дали самопоуздање и допринели освајању овог турнира у ТК Victoria. Утисци после освајања овог турнира су фантастични и презадовољан сам како сам одиграо читав турнир.

Када си почео да тренираш тенис и зашто си се определио за индивидуални спорт?

Тенис сам почео да тренирам са 9 година код тренера Дејана Којића. Определио сам се за индивидуални спорт зато што ту све од мене зависи. Први контакт са лоптицом и рекетом имао сам са 4 године када сам играо са татом у ТК Sa&Ni, тада нисам тренирао, али сам одмах пребацивао лоптицу преко мреже.

Да ли би нам представио свој клуб, тренера и другаре са којима најчешће спарингујеш?

Тренирам у тениском клубу Партизан, тренира ме Вељко Барјактаровић већ 3 и по године. Вељко је изузетан и строг тренер, али је вредан и пожртвован у раду са нама такмичарима. Такође тренирам у групама код Дејана Вукојичића (у тениском клубу Колонијал) и код Ивана Петковића (у тениском клубу Харон). Дејан Вукојичић је врхунски тренер и јако ми значе његови тениски и психолошко-педагошки савети. Такође бих овом приликом хтео да се захвалим тренерима Радету Ђумићу, Зорану Бућану и Растку Јаковљевићу, који су допринели мом напретку у претходних пар година. Најчешће спарингујем са Миром Ракочевићем и са неколико девојчица које су у самом врху до 14 и 18 година.

Ко је твој кондициони тренер и колико пажње посвећујеш кондиционим тренинзима?

Мој кондициони тренер је Зоран Грбовић, који је и тренер наше Дејвис Куп репрезентације. Зоран је врхунски стручњак и најбољи кондициони тренер у Србији! Посвећујем доста пажње кондицији, јер је она једна од најбитнијих ствари у тенису. Кондицију код Зорана радим у тениској академији Богдан Обрадовић.

Шта сматраш својом највећом врлином у тенису, а шта би променио или поправио у својој игри?

Својим највећим врлинама у тенису сматрам: борбеност, упорност, форхенд, а поправио бих сервис.

Који рекет користиш?

Користим рекет Баболат. Са Баболатом имам уговор и ти рекети ми одговарају.

Како успеваш да ускладиш обавезе у школи, дружење и фејсбук са тренинзима и турнирима? Да ли си и ове године ишао на такмичење из историје или неког другог предмета?

Успевам да ускладим све обавезе, наравно уз помоћ родитеља, и што се тиче школе уз помоћ разредне, која увек има разумевања за моја одсуства због турнира. Сваке године идем на такмичење из историје. У петом разреду сам прошао на градско такмичење, а у шестом и седмом свега неколико бодова ми је фалило за пролазак са општинског на градско.

Какви су ти планови за ову сезону, хоћеш ли наступати на међународним турнирима?

Планови за ову сезону су ми улазак у топ 15 на ранг-листи Tениског савеза Србије, освајање пуно трофеја, турнира и постизање што бољих резултата на међународним турнирима. Играћу међународне турнире у Србији и понеки ван ње.

И за крај: са ким се највише дружиш на турнирима? А од девојчица?

Што се тиче дечака дружим се са: Миром Ракочевићем, Борисом Стојановићем, Ацом Симеуновићем, Алексом Баљем, Андријом Никићем… А моје другарице из Партизана су: Андриана Симовић, Милица Николић, Тамара Ераковић, Тијана Николић, Милица Панић (репрезентативка из генерације Иване Јоровић), Јована Станојевић. А за крај ћу вам навести остале девојчице са којима се дружим на турнирима: Мина Обрадовић, Јована Цветковић (2000. годиште), Јована Бадњар…