– Миомир Кецмановић у периоду 11-13. године, тренутно 1. јуниор света, који је у том периоду постао зимски и летњи првак државе до 14 година:

Као клинац, волео сам да тренирам и идем на турнире са Иваном. Много ме је тога научио о тенису, без нервозе и велике драме. Увек је био пун подршке, радило се али је било и зезања и забаве. Две лекције су ми биле посебно значајне. Прва, да мораш да се суочић са својим страховима ако хоћеш да напредујеш. Нисам волео да играм са једним играчем који није био добро рангиран али је био незгодан играч и мангуп, и пораз од њега би била срамота за мене. Иван је то схватио и непрестано ми га је доводио. Први пут сам био нервозан и дошло ми је да плачем. Како смо даље играли све ми је било лакше, и после сам га побеђивао без проблема. Тако ме је припремао за турнире са старијим мангупима. Друга, научио ме је разлици између „удараца“ и „играча“. Није довољно да добро удараш лоптицу, већ треба да имаш план у глави и да игром надмудриш противника. И на крају, значило ми је и опуштање након сваког турнира, када би Иван осмислио неки излет и забаву. И дан данас волим да свратим и тренирам код њега.

– Лука Павловић 14 –    У 2016. узео прве ATP бодове са само 16 година

Тренирао сам код Ивана Петковића од 15. до 18. године, и узео свој први ATP бод са 16 година. Иван је одличан тренер а пре свега добар човек. Са задовољством сам тренирао сваки дан и много тога ме је научио на терену, али и ван њега. Много смо радили на мом форхенду и сервису, који сам доста поправио. Дугим разговорима ми је много помогао на психичком стању јер сам био нервозан. У добрим и тешким тренуцима умео је да ме бодри на најбољи начин. У клубу Харон сам провео једне од својих најбољих момената, ради се много и чврсто, али амбијент у клубу вам даје крила за напредовање.

I practiced with Ivan Petković between age of 15 and 18, and I won my first ATP point at the age of 16. Ivan is an excellent coach, and, above all, a good man. I practiced every day with pleasure, and he taught me many things on and off the court. We worked a lot on my forehand and on my service, which I significantly improved. Long conversations which we had helped me a lot on mental level, because I used to be nervous. In good and bad times he was giving me support in the best possible way. I enjoyed some of my best moments in tennis club Haron, we worked a lot and very hard there, but the atmosphere in the club gives you wings for improvement.