Nova nada ili nova paradigma u regionalnom sportu? – Vilma Markovska – 03.11.2026.

za Male igrače piše Vilma Markovska, glavna i odgovorna urednica sajta

Godinama živimo i radimo sa nadom da će svima nama u sportu biti bar malo bolje, ako mi odradimo ono što je do nas. I radili smo stvari u koje verujemo. Ubedjeni smo, a jeste i vidljivo, da to menja polako ali sigurno okruženje i podiže kvalitet postojećih sistema. Akcentujemo neophodnost postojanja nacionalne strategije, godišnjih planova (blagovremeno donešenih), kriterijuma, transparentnu komunikaciju, jasno iznošenje stavova bez uticaja ličnog interesa. Ozbiljno se bavimo edukacijom, zagovaramo čitanje i pričamo i sanjamo o slobodi. Prenosimo različita lična iskustva kako neko novi ne bi po milioniti put ponovio istu grešku. Ne prihfatamo stvaranje kultova ličnosti, ne prihfatamo to što sport godinama ne nalazi svoje mesto niti u obrazovnom sistemu, niti u kulturi, niti u mainstream-u, a tako fantastično spaja sve. Posebno ako je sistem napravljen da bude players & kids friendly, gde je sve usmereno prema tim malim hrabrim i pametnim licima čije okice sijaju kao dve najsjajnije zvezde, kada izađu na sportski teren, i koji sanjaju da jednog dana postanu šampioni. Šampioni svog sporta i šampioni svojih života. Ne prihfatamo to što sportski sitemi nisu nezavisni i samoodrživi (što je izvodljivo i moguće) i što su godinama zarobljeni politikom, političarenjem, biznis interesima i pozicioniranjem nekih u ime ličnih interesa i koristi. Ne prihfatamo to što veoma mali broj dobija svoju pravu šansu. Kontrola životnih ishoda i karijera sportista i sportskih radnika, je vidljiva. Ne prihfatamo to što gubimo svi, smanjuje se kvalitet, nema razvoja, nema strategije i svi smo u jednom uzavrelom košu u kome nada polako ali sigurno umire.

Nedvosmisleno i iskreno smo od samog početka podržali studentski pokret u Srbiji, zato što ne trpimo nepravdu, verujemo da su pravda i odgovornost lekoviti i da vaspitanje i obrazovanje uvek nađe put ka pobedi ma koliko to bio težak i napet meč. Pričali smo o slobodi, reagovali smo kada su neki nevaspitani i zli pokazali našim malim igračima u školama crveni srednji prst, bili na protestima uz svoju decu, igrače. I došli do pobede, dana 25. oktobra kada su milioni u Srbiji upoznali osećaj koji mali broj tenisera poznaju, kada osvoje Grand Slam.

Pobeda studentske liste u Srbiji ne mora da se posmatra samo kao politička promena. Ona jeste i poruka celom regionu, da postoje generacije koje ne žele samo da naslede postojeće sisteme, već žele da preispitaju njihove temeljne vrednosti i način funkcionisanja, poruka koja je posebno važna i za regionalni sport. Godinama se sportske organizacije u regionu suočavaju sa istim pitanjima, ko odlučuje, u čijem interesu, na osnovu kojih kompetencija i sa kakvom odgovornošću? Postoje sistemi gde se ljudi godinama ne menjaju, a i ako se promene, model funkcionisanja ostaje isti. Menjaju se pozicije, ali odnosi i relacije ostaju isti. Razvoj je samo floskula koja se koristi po potrebi. Najavljuje se razvoj, ali se retko preispituje da li postojeći način rada uopšte može da proizvede razvoj. Zato nam nije potrebna samo nova nada u regionalnom sportu. Potrebna nam je nova paradigma. Paradigma u kojoj sistem ne postoji zbog sebe i za sebe, gde funkcija nije sama sebi cilj, u kojoj znanje ima prednost nad lojalnošću, u kojoj transparentnost nije pretnja, a kritički stav i poziv za odgovornost se ne doživljava kao napad.

Ali studentska pobeda nosi i jedno važno upozorenje, ono kada smo svi mi shvatili koji je osećaj osvojiti Grand Slam, je samo početak. Stvarna promena neophodna je da se desi nakon ove pobede. Nameće se test promena za sve sportske organizacije i sisteme, od krovne do najmanje. Nije pitanje da li je regionalnom sportu potrebno neko novo rukovodstvo. Pitanje je, da li cela zajednica i svi mi kao deo nje imamo kapacitet da prihvatimo nove vrednosti, obrišemo sve stereotipe, osvestimo sebe novim znanjima, kreiramo kriterijume i zakone u svrhu razvoja i fer play-a, podstičemo edukaciju i kritičko mišljenje, kreiramo novu transparentnu i javnu komunikaciju i sve to u interesu cele sportske zajenice, a ne samo pojedinaca. Nova nada će svakako doneti entuzijazam, ali samo nova paradigma može da donese pravi I kontinuirani razvoj. Potreban nam je potpuno novi sistem u kojem će pozicija konačno početi da služi sportu, a ne sport poziciji.