Moja lavovska borba na svetskom finalu i radost što sam pretstavljao Srbiju – Vasilije Peruničić

Moj put do Champions Bowl World Finals u Poreču vodio je preko Beograda – Champions Bowl Serbia. Plasman na ovaj prestižni svetski turnir ostvario sam u junu, kada sam osvojio trofej na turniru „19. Teniske nade – Trofej grada Beograda” na terenima TK Haron. Već tada mi je bilo jasno da sam obezbedio kartu za veliku scenu, a pre samog polaska cilj mi je bio jasan: da dam sve od sebe i da vidim gde se nalazim u odnosu na svoje vršnjake i najbolje mlade igrače iz celog sveta.

Kada sam stigao na svetsko finale i kada su objavljene grupe, znao sam da me čeka izuzetno težak i ozbiljan zadatak. Žreb me je u grupi spojio sa igračima iz USA, Kolumbije i Poljske. Ipak, nisam imao straha – imao sam samo ogroman motiv da pokažem šta znam. Išao sam meč po meč:

Protiv igrača iz USA (4:2, 4:0) – Sjajan i stabilan početak turnira. Nakon borbe u prvom setu, u drugom sam uspeo potpuno da dominiram terenom.

Protiv igrača iz Kolumbije (4:0, 4:0) – Savršen meč za mene! Sa maksimalnim fokusom odigrao sam bez ijednog izgubljenog gema i ostavio protivnika bez šanse.

Protiv Poljaka (4:1, 4:0) – Još jedna ubedljiva pobeda kojom sam potvrdio maksimalan učinak u grupi i osigurao prvo mesto.

Sa sve tri pobede i odličnom razlikom u gemovima, sa prve pozicije sam se plasirao u eliminacioni, završni deo turnira, direktno među 12 najboljih na svetu. U tom eliminacionom delu, u meču koji je direktno odlučivao o plasmanu u veliko četvrtfinale, protivnik mi je bio odličan i veoma neugodan igrač iz Mađarske. Bio je to neverovatno napet i emotivan meč u kom sam ostavio srce na terenu. Nijanse i sitni detalji su odlučili pobednika, a sportska sreća je ovog puta, nažalost, bila na strani mađarskog tenisera.

Bilo je malo suza odmah posle meča, što je i potpuno prirodno kada uneseš ovoliko truda, želje i emocija u svaku lopticu i kada ti četvrtfinale i šansa za medalju izmakne za dlaku. Ali, kada su se utisci slegli – osetio sam samo ponos.

Više od samog tenisa: Prijateljstva i nezaboravni trenuci u Poreču
Pored sjajnih mečeva, ovaj turnir mi je doneo ono najlepše što sport nudi – prelepu atmosferu i nova, velika prijateljstva. Tokom celog boravka najviše sam se družio sa Stefanom, mojim saigračem iz tima, sa kojim je sve bilo lakše i zabavnije. Takođe, upoznao sam dosta drugara iz celog sveta, a posebno mi je drago što sam se sprijateljio sa Džonom iz USA, sa kojim sam delio strast prema tenisu van terena.

Podrška na tribinama je bila neverovatna! Najviše su me bodrili moji saigrači iz tima, Stefan Spirkovski i Hana, koji su navijali za svaki moj poen, i naravno moj tata, koji je putovao sa mnom i bio moj najveći oslonac tokom celog turnira.

Kada nismo bili na terenima, slobodno vreme smo iskoristili na najbolji mogući način. Išli smo na plažu, uživali u moru, a posebno nam je bilo zabavno kada smo se turističkim vozićem vozili do grada. Hotel u kom smo odseli priredio nam je i pravo kulinarsko iznenađenje – probao sam ajkulu koju su spremali specijalno za nas! Vrhunac zabave van terena bila je sjajna žurka organizovana za sve učesnike turnira, kao i uzbudljiva Bingo nagradna igra gde smo se svi zajedno smejali i sjajno zabavili.

Najlepši motiv me čeka kod kuće Iako nosim prelepe uspomene, jedva čekam da dođem kući. Mnogo mi nedostaje moja sestra Ivana, kojoj želim što pre da ispričam sve utiske sa ovog velikog putovanja. Ipak, najveća radost me čeka jer ću konačno videti svoju sestru Jovanu, koja se rodila samo nekoliko dana pre nego što sam pošao na ovaj turnir! Ona je moja najnovija i najveća inspiracija.

Ogromna mi je čast što sam predstavljao svoju zemlju na ovako velikom takmičenju. Znam da sam pružio svoj apsolutni maksimum. U koferu za Srbiju pakujem prelepe uspomene, nove drugare i jedno ogromno svetsko iskustvo koje će me učiniti još boljim igračem! Zastava je tu, a prave pobede tek dolaze!