Šta raditi, a šta ne raditi – saveti za roditelje – level 2 roditelji – Ljubica Jovanović – 20.09.2026

za Male igrače piše Ljubica Jovanović – teniski i mentalni trener

Najčešći problem u ovom periodu je zapravo odnos trener-roditelj-dete, gde bi ovaj trougao trebao savršeno da funkcioniše i da se zna koji član tima je za šta zadužen. Roditelji su jedini nezamenjivi članovi tima, ali često svojim komentarima uništavaju autoritet samog trenera. Tada dete – igrač počinje da gubi poverenje u svog trenera i u periodu kada je najvažniji tehničko-taktički i mentalni napredak, dete često snadju sukobi, svadje, nepoštovanja. Kako bismo to izbegli ili smanjili na najmanji mogući nivo dajem par saveta roditeljima koji žele samo najbolje svom detetu – šta raditi, a šta ne raditi.

Šta raditi:

Upoznajte trenera i poštujte trenerovo mišljenje, neka trener trenira!
Procenite napredak svog deteta
Upoznajte druge roditelje,sklapajte nova poznanstva, ali budite oprezni, jer nisu svi roditelji dobronamerni!
Uspostavite jasne linije komukacije
Budite velikodušni u svom aplauzu!
Budite tu kada vaše dete gubi, ali ga isto tako ostavite na miru ako ono to poželi!
Ohrabrite trud, kao i rezultat, ali u ovom periodu akcenat treba biti na trudu i zalaganju, a ne na rezultatu!
Ponašajte se prema svom detetu isto bez obzira na rezultat!
Zabavite se i zabavljajte se gledajući svoje dete kako trenira tenis!
Obezbedite druge mogućnosti van tenisa za svoje dete!
Budite realistični i u svojim očekivanjima o detetovoj teniskoj karijeri!
Sedite negde malo dalje od teniskog terena, odakle još uvek možete da gledate.
Pozdravite svoje dete sa „Kako je prošao meč?“, „Kako si zadovoljan/na svojom igrom?“…pokažite da brinete za njega/nju a ne samo za ishod/rezultat!

Šta ne raditi:

Ne mislite da je tenis jedini način da se uspe u životu!
Ne ponašajte se kao da je smak sveta kada vaše dete izgubi meč!
Ne odgovarajte na loš rezultat ili grešku kaznom ili kritikom (može ostaviti trajne posledice na takmičarski deo)!
Ne prevrćite očima na svako loše ponašanje od strane vašeg deteta.
Ne trenirajte sa detetom sa strane i ne pokušavajte da preuzmete trenerov posao!
Ne učestvujte u mečevima!
Ne zanemarujte bolove i muke!
Ne zaboravite da vaše dete i dalje raste!
Ne podcenjujte i ne podsmevajte drugu decu na turnirima! Ali nemojte preterano ni hvaliti drugu decu!
Ne zanemarite drugu decu u porodici!
Ne koristite sarkazam da biste motivisali svoje dete ili ne koristite strah da biste poboljšali tenisku disciplinu kod deteta!
Ne dozvolite situaciji da se razvije kada je vaše dete uplašeno poraza jer se boji načina na koji ćete reagovati (i ovo može ostaviti trajne posledice po uspeh u kasnijem takmčarskom periodu)!
Ne pozdravljajte svoje dete uvek sa „Da li si pobedio?“
Ne prisustvujte uvek u svakom času svakom treningu i svakom meču!
Ne govorite „Mi smo pobedili“ ili „Mi smo igrali“
Ne terajte dete da vam se obrati posle meča!
Ne mislite da investirate u tenis svoga deteta očekujući vraćanje!
Ne zanemarujte svoje lične potrebe!

*izvor „Priručnik za trenere: napredni nivo“ ITF

Pokušajte i stvarno dajte sve od sebe da izgledate pozitivno, smireno, zadovoljno, odlučno i opušteno tokom mečeva, izbegavajući pokazivanje negativnih emocija, nervozu, razočarenje kada je vaše dete napravilo npr glupu grešku!

Zadržite smisao za humor i pokušajte da se zabavite kroz tenis vašeg deteta, izbegavajući preteranu kritičnost ili negativno ponašanje. Znajte da je potrebna emocionalna kontrola da biste bili dobar teniski roditelj! Ako vi ne možete da kontrolišete svoje emocije, kako zamišljate da vaše dete koje je još uvek malo i u procesu rasta i razvoja, to može da uradi, pogotovo još pod direktnim uticajem vaših negativnih emocija koje mu prenosite iz publike kao posmatrač!

Dete već negde oko 13-te, najkasnije sa 14 godina treba započeti sa mentalni treninzima kako bi se oslobodilo bola nakon poraza a da ne bude pogrešno shvaćeno. U ovom uzrastu treba naučiti da uvodi rutine izmedju poena, pre početka meča, oslobadjanje osećanja nakom meča, da nauči i da se opusti i relaksira, da nauči da upravlja svojim mislima i emocijama, ali je ovo period kada i roditelji najviše treba da uče kako da postanu bolji teniski roditelji i da i vi sami naučite kako svoje emocije da držite pod kontrolom! Neke početne zadatke ste dobili, šta raditi a šta ne raditi, a ukoliko želite da još više radite na sebi ili da pomognete svom detetu da bude mentalno bolje pripremljen, zakažite uvodni razgovor!

Do narednog bloga, vaša Ljubica Jovanović – teniski mentalni trener