Бити први, бити најбољи, бити шампион је сан сваког детета, зар не? Можда мислите да јесте, али када бисте попричали са већином тенисера и тенисерки, па чак и са децом мањег узраста, видећете да не верују да то заиста могу постати. Још мањи проценат сигурности у себе и постизање великог успеха имају старији од 18 година, играчи који још увек нису у TOP 1000.
Зашто се то дешава, да ли је то добро и пожељно на њиховом тј. на вашем развојном путу?
Одговор је мало дужи, али врло једноставан.
Детаљније Буди шампион… Али прво у својој глави!
Већина вас је почела да тренира тенис јер сте гледали преко ТВ-а неког успешног тенисера, на пример Новака Ђоковића, Надала или Роџера Федерера како феноменално игра, побеђује и подиже пехар, па сте пожелели да и ви будете такви, освојите Вимблдон, AO, US Open или Ролан Гарос. Већина ће се сложити са мном. И почели сте да тренирате тенис. Научили сте да ударате лоптицу, били сте срећни, узбуђени пред сваки тренинг. Онда су кренули турнири и први ПОРАЗ. Осећај је такав да га не желите више никада осетити у животу, и надам се да нећете. Па убрзо нови турнир и поново пораз, што је све саставни и нормалан део сваког спорта, јер преко пута имате искуснијег играча који боље контролише себе и своје ударце током меча, а ви се од треме једва крећете по терену. Заиста ово треба да прихватите као нормално стање. Пролази време, играте турнире до 10 година, 12, 14, а стална жеља, али и борба унутар вас, да освојите неки турнир, да напредујете на ранг-листи, вас гуши, никако да уђете у TOP 20, а када уђете, онда сте нестрпљиви да будете у TOP 10, а где је прво место?! Ако и будете први у одређеној категорији, ето га већ крај године, опет играте са старијима, искуснијима и опет губите, и опет сте педесет и неки на ранг-листи. И сад опет све испочетка… А где је Вимблдон или Ролан Гарос?
Долазимо до првог одговора, зашто се дешава да се вера у себе смањује с годинама. Треба сањати велике снове, али постављати мале, краткорочне циљеве, за које је неопходно да буду временски одређени, јасни, достижни, али и изазовни. Направите таблу жељених и таблу остварених циљева. Таблу испуните сликама својих жеља и циљева и то краткорочних, средњорочних и дугорочних, са својом сликом у централном делу табле. Сваки остварени циљ, чим га реализујете, пребаците га са прве табле на другу, држите обе табле на видном месту, једну до друге. Свакодневно замишљајте себе како сте жељени циљ реализовали, али и радујте се и будите захвални јер сте раније постављени циљ већ успели да спроведете. Врло често се деси да када остваримо неки циљ, срећа кратко траје и брзо се заборави, пажња се убрзо усмери ка наредном циљу и осећај да можете да постигнете све што желите (јер ако сте могли да остварите један циљ, зашто не бисте могли и други) брзо избледи након неколико препрека које се могу наћи на остварењу наредног циља. Управо табла реализованих циљева даће вам висок осећај самопоуздања, вере и сигурности у себе и у своју игру, мотивацију да наставите даље када је тешко, жељу за развојем и напредовањем, више ћете се трудити, бити упорни, истрајни, али и срећни, задовољни и захвални, јер сте неке своје циљеве ипак успели да остварите. А пут ка испуњењу великих, сањаних циљева састоји се од много корака, небројено пуно тренинга, посвећености, рада и остварења пуно краткорочних, мањих циљева.
Добили сте овим и одговор на друго питање, да ли је пожељно сањати велике снове. Али можда се у вама ствара сумња да се можете разочарати уколико их на крају не остварите? Уколико сумња постоји, то је сасвим логична ствар, али одмах након ње, чим се појави, свесно вратите своја размишљања на остварење великих снова.
Сви људи који су створили велике ствари, нису одустали НИКАДА.
Томас Едисон, изумитељ електричне сијалице, 10.000 пута је покушавао док није успео. 10.000 пута! Многи би рекли да је он 10.000 пута доживео пораз, али тајна његове упорности лежи у томе да је он сваки пораз доживљавао као један корак до остварењу циља. Зато сваки неуспех немојте доживљавати као неуспех, јер реално он то и није, он је само неизбежни корак на путу вашег успеха.
Визуализујте, маштајте, стварајте позитивне слике. Свако вече пре спавање замишљајте себе како играте на гренд слему који желите да освојите, замишљајте себе како освајате меч-лопту и подижете пехар и будите радосни, срећни, убаците што више позитивних осећања у току те визуализације. Ако не можете себе да замислите као победника, као шампиона, не постоји никаква шанса да се то у стварности и догоди.
Прво постани шампион у својој глави!
Сањајте велике снове, визуализујте себе као шампиона свакодневно, постављајте краткорочне циљеве, направите табле остварених и жељених циљева, и ситним корацима напред, уз тренинг и рад, упорност и истрајност , са фокусом да свакога дана будете бољи него претходног.
Природна је појава да ћете на том путу наилазити на свакакве потешкоће које ће пољуљати ваше самопоуздање. То се може негативно одразити на квалитет ваше игре. Добили сте неке технике самопомоћи, али је и сасвим нормално да у склопу свог тима имате и менталног тренера који ће вам помоћи да лакше пребродите све остале препреке, унапредите своју игру, став, подигнете степен мотивације, елиминишете страхове, превелику трему, нервозу и разне друге блокаде.
Више о тениским менталним тренинзима можете прочитати овде
И срећно!
Novi komentari