Душан Обрадовић (ТК Јечменица, 2001. годиште) је победник Дворанског првенства Војводине за дечаке до 14 година, турнира B категорије, одржаног овог викенда у ТК Elite у Новом Саду. Душан је у финалу савладао Јована Вучића и тиме му се реванширао за прошлонедељни пораз у финалу Купа Србије за дечаке до 14 година у ТК Victoria у Београду, када је победнички трофеј, после епске борбе, понео његов ривал!
Детаљније Портрет Душана Обрадовића
Душане, Мали играчи ти честитају на сјајним резултатима! Изузетно нам је драго због здраве конкуренције и борбености у такмичарском тенису код нас. Какви су твоји утисци, које финале ти је било теже да одиграш и да ли је Јован, са којим смо такође разговарали, твој „вечити ривал“?
Стићи до финала и понети победнички пехар је жеља сваког од нас. Играти финале значи бити на корак од тријумфа, некад у томе успете, а некада не. Ниједно финале није лако, жеља за победом је велика, тако да је тешко рећи када је било теже. С обзиром да смо исто годиште, Јован и ја смо се често састајали на турнирима, али не бих то назвао вечитим ривалством.
Које досадашње резултате на домаћим и међународним турнирима би издвојио као најзначајније у својој такмичарској каријери?
Што се међународних такмичења тиче, издвојио бих друго место на IX International Wiener Stadtische Cupu, као и чињеницу да сам у два наврата био члан јуниорске репрезентације Србије у конкуренцији до 12 година. На домаћим турнирима, на којима играм од своје седме године, до сада сам освојио 43 пехара и неколико медаља, а најзначајније су свакако две вицешампионске титуле на државним првенствима у конкуренцији до 12 и 14 година, као и резултати које сам постигао претходне две недеље, друго место на Купу Србије и прво на првенству Војводине.
Када си почео да тренираш тенис и зашто си се определио за индивидуални спорт?
Тенис сам почео да тренирам када сам имао три године. Индивидуални спорт сам одабрао због чињенице да ме тимски спортови нису никада посебно привлачили, а тенис је за мене био нешто посебно, иако сам био јако мали када сам се почео бавити њиме.
Да ли би нам представио свој клуб, тренера који је најзаслужнији за твој напредак и самопоуздање, и другаре са којима најчешће спарингујеш?
Од самог почетка сам у ТК Јечменица, а мој тренер је Татјана Јечменица. Она је не само заслужна за мој успех, већ је била и део мог одрастања, и неко ко је увек ту да ме подржи, али и искритикује. Увек је ту да ми каже да могу више и боље, али и да ми укаже на грешке. С обзиром да сам у клубу од малих ногу, тамо се осећам као код куће. Другари са којима најчешће спарингујем су из Новог Сада, Лука Малобабић, Лука Половина, а неколико пута сам спаринговао и са Јованом Вучићем. Понекад спарингујем са старијима од себе, и то је посебан изазов.
Колико радиш са тренером на кондицији и како изгледа један кондициони тренинг?
Кондиционе тренинге имам три пута недељно, а састоје се од припреме и загревања, преко вежби којима се поправља кретање на терену, вежби истезања и свега што нам омогућава да будемо физички добро припремљени за мечеве који су некад дуготрајни.
По чему се разликују домаћи турнири од међународних и да ли имаш неку посебну припрему пред турнир?
Разлика је у чињеници да сте на непознатом терену, међу играчима са којима углавном нисте имали прилику да се сретнете, што је свакако једно велико искуство.
Шта сматраш својом највећом врлином у тенису, а шта би поправио или променио у својој игри?
Сматрам да је поред моје игре мој квалитет у борбености и у спортском духу, те ме због тога неспортско понашање противника и неправда јако погађају, па се трудим да то превазиђем, како не би утицало на моју игру.
Коју тениску опрему користиш?
Користим Head опрему, с обзиром да су ми они спонзори.
Ко је твој тениски узор и зашто?
Узор су ми Новак Ђоковић и Рафаел Надал. Новак је пример не само успешног тенисера, већ и фер-плеј играча. Циљ ми је да једног дана достигнем њихов ниво.
Какви су ти планови за предстојећу летњу сезону? А дугорочни планови? Где видиш себе за десет година?
Планови су ми да одиграм више међународних турнира, као и турнира у конкуренцији до 16 година. Што се дугорочних планова тиче, то су свакако ITF турнири. У будућности себе видим међу 50 најбољих тенисера света.
Шта би поручио најмлађима који први пут узимају тенис у руке?
Поручио бих им да тенис изискује много труда, рада и одрицања, али да је вредно сваке капи проливеног зноја на терену.
Novi komentari