Тара Михаљевић (Харон, 2006. годиште) је до сада најмлађа тенисерка коју вам Мали играчи са великим задовољством представљају у рубрици Портрет малог тенисера! Тара је тенис почела да тренира са пет година, искрено је посвећена овом спорту, ужива на терену и воли да игра и да се такмичи. Успешно је прошла црвени и наранџасти ниво и пласирала се на зелени ниво, према ITF програму за децу Tennis10s!
Детаљније Портрет Таре Михаљевић
Тара, зашто си почела да играш тенис и ко је твоја омиљена тенисерка?
Тенис сам почела да играм зато што je мoj стриц када je био мали исто тренирао овај спорт. Бака и дека су ми стално причали о томе, то су биле најлепше приче из мог детињства. Када су ме први пут одвели на тренинг и када сам узела рекет у руку, моја бајка је почела и желим да заувек траје.
Од тенисерки волим Серену зато што игра јак тенис, Ану зато што је наша и најлепша, али ипак од свих ми је најдража Марија Шарапова, зато што је лепа и паметно игра.
Шта више волиш на турнирима: такмичење или дружење?
Много волим да се такмичим али ипак ми је лепше дружење, срећем другарице које сам упознала на ранијим турнирима, смејемо се и забављамо, и то ми је највеће опуштање пред меч.
Који пехар ти је до сада најдражи?
Волим све моје пехаре, пошто иза сваког се крије по једна интересантна и мени драга прича. Мој тата често каже да се пехари освајају на тренинзима а да се на турнире само оде по њих, ја се само делимично слажем 🙂 – ипак је сваки турнир нови доживљај и искуство, некада дивно а некада тужно, али увек може да се научи по нека важна лекција.
Aкo баш морам да издвојим, онда је најдража медаља коју сам добила на хуманитарном турниру „Мали тенисери великог срца за Уну Савић“ – на том турниру није било важно ко ће бити први, сви смо хтели да помогнемо једној девојчици. Мама ми је недавно рекла да је Уна сада добро и да се лепо оправља, за мене то је највећа победа до сада.
Да ли можеш да нам представиш свој тениски клуб, тренера и другарице из клуба?
Тениски клуб Харон je клуб са највећим осмехом на свету. Понекад ми личи на једну шарену фабрику у којој се много учи, ради и забавља али ту настају најбољи тенисери. Можда је смешно и дечије, али га ја тако видим :). Мој тренер Иван (Петковић) je понекад строг на тренинзима али је најбољи друг кад треба, а посебно када ми је тешко, увек после пораза нађе праве речи да ме утеши и дâ користан савет како да следећи пут исправим своје грешке. Он има пуно знања, стрпљења и искуства. Тренирао је и тренира пуно успешних тенисера, па на сваком тренингу научим нешто ново и много сам срећна због тога. Сви у клубу га зовемо „Tренеру“; oн воли наше победе, али му то није најважније – он тражи да вредно радимо, слушамо и уживамо у тенису.
Имам пуно другарица у клубу. Већина су најбоље или међу најбољим тенисеркама у својим генерацијама. Ја сам међу најмлађим играчицама, па често на мене гледају као на млађу сестру, чувају ме, пазе, али понекад и задиркују, али пошто имам старију сестру код куће одлично се сналазим у тој улози. Мени је најдраже да су ме прихватиле као играча и клупску другарицу. Дивно се дружимо, делимо своје тајне, победе и поразе, а пошто су старије и искусније могу много да научим од њих, и то ми је супер.
Шта највише волиш на тренингу, а шта те понекад мрзи да радиш (сакупљање лоптица, истезање и сл.)?
Највише волим на тренингу када радимо занимљиве вежбе које су веома корисне. Волим када успем да савладам задатак који ми је тренер поставио или када осетим да сам у неком ударцу напредовала. Не смета ми да скупљам лоптице и мрежам терен, али понекад ме мало мрзи да пишем домаћи из тениса који нам тренер често задаје 🙂
Који тениски ударац ти је омиљени и зашто?
Бекенд (кратка) дијагонала.
Иде ми од руке 🙂
Неколико пута си већ гостовала на телевизији. Да ли имаш већу трему пред камерама или пред турнир?
Већу, много већу трему имам пред турнир; не желим да изгубим и разочарам себе и моје драге особе, сви ми говоре да није важно и да је пораз део игре, али кад изађем на терен једноставно је јаче од мене. Често сам због тога губила мечеве, баш не волим трему и трудићу се да је победим :).
Пред камерама немам трему то ми је супер забава, шта год да кажем на крају се сви смеју, једино ми мало смета кад тата после пушта снимке по сто пута и показује свима, онда се мало стидим, али сам срећна због њега и не замерам му 🙂
Да ли поред тренинга и школе имаш времена за игру?
За игру се увек нађе времена и ја обожавам да се играм и на терену и код куће. Пошто и тенис сматрам једном лепом игром, то значи да се забављам дупло више од друге деце 🙂
Коју књигу би препоручила својим вршњацима?
„Утварелу Аветић“, када је прочитају знаће и зашто 🙂
Novi komentari