Карневал и професионалци у тенису

Објављено 25. априла 2020.

Написао Хавијер Паленкве

Covid19 ће бити животна прилика за играче да побољшају свој преговарачки положај са тениским моћницима, ако знају како да препознају прилику која им се укаже. Ове недеље сам разговарао са многим играчима и тренерима, од којих су неки међу првих 100, а други међу првих 300 на свету. Неки су ме питали за савет, и шта бих ја могао да урадим што би им помогло. Прво, драго ми је што прате моје писање и друштвене медије и што ме питају за савет. И урадио сам то, ево сажетка.

ГЛАВНА ТРИ ПРОБЛЕМА КОЈА ТРЕБА РЕШИТИ

Играчи не разумеју у какав бизнис су укључени.
Фрагментација система, према полу, узрасту, ренкингу најбоље пласираних играча, оних у средини и осталих, поред фрагментације утицаја „7 моћника“ (GS, WTA, ATP, ITF)
Одсуство визије читаве тениске индустрије

Детаљније

1. У КАКВОМ СЕ БИЗНИСУ НАЛАЗИТЕ

Једна ствар коју као консултант радим сваког дана, је да питам клијенте да јасно дефинишу у каквом бизнису се налазе. Ако поставимо ово питање професионалцима, рећи ће: Ја сам спортиста и налазим се у бизнису професионалног тениса. Ако исто питање поставите гренд слемовима (мисли се на власнике, прим. прев.), рећи ће да се налазе у бизнису забаве и да они пружају навијачима (боље их је назвати публика) изванредно искуство у погледу хране, пића, чистоће, разноврсности, и неке од највећих звезда. Бољи начин да разумете ову дисфункцију је да размишљате о гренд слемовима као о карневалима који путују широм света и имају 4 изванредна стајалишта (Њујорк, Париз, Вимблдон и Мелбурн) на којима се налази већи део новца, затим ту су добављачи извођача за тај карневал (WTA / ATP), који организују такмичења играча у разним деловима света, са извесним правилима помоћу којих издвајају оне који су бољи забављачи (боље обучени) од осталих. Затим је ту ITF, који се може сматрати добављачем извођача за неке велике догађаје и јуниора који касније завршавају на WTA /ATP ранг-листама.

Чим схватите ову динамику, морате увидети шта је то што они желе и што их мотивише, морате схватити да њихови интереси не одговарају нужно интересима професионалаца, и да су они пристрасни према извођачима (играчима, звездама). То јасно објашњава положај ITF-а (са Хагертијем и Адамсом, обојица потичу из USTA), који је непоколeбљив у погледу одстрањивања сиромашних извођача, који нису погодни за продају и захтевају да се са њима много ради. То је био фијаско.

Следећи корак је да затим схватите како као извођач (играчи) да добијете неки ниво моћи, да бисте добили више новца од менаџера карневала. Помислите на ситуацију када се један од 128 извођача пожали, никог није брига, а ако се три најбоља извођача пожале, они добију публику. Схватате поенту. Нема снаге у фрагментацији.

Сви догађаји су прилагођени да пруже сјајан доживљај забаве и сви се заснивају на том обећању, такав је тај бизнис. Играчи морају да схвате да је у бизнису забаве метрика сасвим другачија него у тениском бизнису – кључна метрика је продати седишта или приход по концесији итд. Према томе, бољи забављач или извођач (брадата жена, патуљак) продаје више седишта и времена и пића, и не заборавите на драму разјареног бика (Надал) или мајстора балета (Федерер). То објашњава због чега су карте за полуфинале жена вредне 1/2 или 1/3 вредности карте за полуфинале мушкараца на истом седишту, у истој недељи US Open-а. Метрика за тенисере је другачија и сличнија је ономе што представља UTR, колико вам је било потребно да уђете међу најбољих 100, ударци, издржљивост, снага итд. Две потпуно различите ствари; будите сигурни да „7 моћника“ одлично знају у каквом се бизнису налазе, а моје скромно мишљење је да већина играча не зна. Зато је врло лако држати играче необавештенима и збуњенима, јер је то практично. Последња ствар коју GS жели или ATP / WTA жели је уједињење извођача, нема шансе! Замислите да се брадата жена и патуљак уједине у преговорима о провизијама, који утичу на њихов нето приход, то није дозвољено; време је да подсетимо извођаче да су они радници под уговором, тако да су једина права која имају да раде одређени временски период. Што мање играчи разумеју, утолико боље за карневале.

2. ФРАГМЕНТАЦИЈА НА СВЕ СТРАНЕ

Замислите да свих „7 моћника“ вуку на своју страну, и да су поврх тога подељени по узрасту и по полу. То се зове најглупљим системом под којим би тенис могао да се развија, и сјајан начин за задржавање контроле над представом од стране Карневала. Ово још не почиње да упућује на сукоб интереса који настаје из ове бесмислице? Узгред, све то уништава будућност овог спорта.

Ако као менаџер карневала треба засебно да се бавим мушкарцима и женама (извођачима) а затим и њиховим добављачима (ATP /WTA), то је сјајно, то значи да се ти људи никада неће ујединити и можемо задржати њихове приходе на врло ниском нивоу у поређењу са трошковима и приходом. Осим ако се они не уједине, предност ће увек бити на страни менаџера карневала.

Корак број један је ујединити извођаче и полове, а затим би добављачи (ATP / WTA/ ITF) према тој „унији“ реаговали са непривилегованог положаја. Наравно, изнајмљена радна снага не може да се уједини, тачније зато што су они радници под уговором. Начин да тај проблем заобиђете је да оснујете управљачку фирму која ће се бавити тим стварима у корист играча за тај рад, а не за њихове додатке и накнаде изван карневалских догађаја. Овде постоји велики проблем: звезде (разјарени бик и мајстор балета) им се неће придружити, јер не морају. Ја кажем: па шта, они су при крају својих каријера, и ниједан догађај не би био толико занимљив ако врхунски извођачи не би имали драму против које би играли, плус за 2-4 године они одлазе, зар не? Ова фрагментација довела је до ове математике. Погледајте.

Karneval i profesionalci u tenisu, Havijer Palenkve, Javier Palenque

3. БЕЗ ВИЗИЈЕ НЕМА БУДУЋНОСТИ

Сада када је јасно да играчи морају да схвате да су они извођачи на карневалу и у каквом се бизнису налазе, они морају да смисле како да креирају будућност у којој ће имати своје мишљење. Видите, они играју и тренирају не да буду извођачи, него зато што воле ту игру и што су врло добри у њој, они су професионалци. Начин да се уједине фрагментирани играчи је навести их да схвате да је у тенису најнижи ниво учешћа од свих најпопуларнијих спортова и да звезде имају велики мотив да пруже подршку и помогну том спорту да расте. Имао бих штошта да приговорим тврдњи да врхунски извођачи имају моралну одговорност за напредак тениске игре. Узмите за пример US Open – иако се чини да је пун сваке године, он има исту публику као и пре 10 година у земљи у којој је број становника порастао за 24% у истом периоду; то вам говори да нема нових навијача (публике), само старих, од којих већина не игра тенис. Кључно је то схватити; иста ствар се догађа у Аустралији. За Вимблдон и Ролан Гарос нисам сигуран, али ми се чини да само Француска има пристојну тениску популацију. Људи, молим вас схватите разлику: људи на трибинама и догађајима не значе и тенисере или продају рекета или лоптица – они представљају само људе који присуствују карневалу. Менаџери карневала ће се побринути да замагле ту реалност и да вам кажу да то помаже да спорт расте, али сви подаци доказују да то није тачно.

Па, каква је то визија за којом трагате? Мора бити само једна – да наш спорт напредује. Имајте на уму да осим гренд слемова и мастерса 1000, већина других догађаја има слабу посету и прави малу количину новца. Уз пандемију ове године, многи од њих ће морати да направе тежак избор између одлуке да покрену догађај или да га се једноставно отарасе, да би избегли невоље. Мање догађаја значи мање новца, мање новца значи мање играча, итд. итд. Није добро.

СВЕ ЗА ЊИХ, А НЕ ЗА СПОРТ И ЊЕГОВУ ДОБРОБИТ

Уз ову динамику и уз силе тржишта, јасно је да кључни играчи имају различите циљеве и амбиције, а истина је да сви они треба да буду обухваћени већом организацијом која их све контролише, а чија мисија је напредак тениса. Имајте на уму да је ово врло мало вероватно, јер нико од људи који воде ове непрофитне организације не поседује било какве акције, тако да неће потчинити себе организацији попут NFL или NBA; у тим лигама сваки тим има власника, што је сасвим другачије него код гренд слемова. Код тих кругова, све ове непрофитне организације су затворени кругови интереса, па никад неће доћи до уступања контроле. Погледајте графикон испод. Један има смисла, други нема. По једном би спорт напредовао, по другом не би.

Закључци:

Сада можете видети због чега се тениски свет самоуништава; видели сте прошлог месеца када је Ролан Гарос одлучио да је он сам важнији од било ког другог малог турнира, и одгурао у страну сваког ко му се нашао на путу. Затим сте видели како WTA и ATP, обе непрофитне организације, све што имају су догађаји организовани ради профита, и да не желе уједињење или неку врсту колективног уговора (погледајте финансијске податке на следећем графикону). Затим имате ITF, спреман да продаје податке о играчима да би свет могао да се клади на играче као на коње у Санта Анити и да профитира из тога; затим имате US Open, који прави више новца од било ког другог гренд слема, а ипак имамо празне паркове и хиљаде терена широм земље на којима нико не игра, а у читавом свету најмањи број клинаца и одраслих игра тенис.

Осим ако се не обрати пажња на сва ова питања, тенис ће наставити да уништава самог себе; ни не помишљајте да ће само зато што су два врхунска извођача – Разјарени бик и Мајстор балета – организовали догађај у Јужној Африци, тенис тамо напредовати; неће. Представа је представа, и то је то. Ево сажетка извештаја спортских медија за 2018. годину – закључићете да „7 моћника“ нису баш успешни у позиционирању нашег спорта у свету спортских медија. Они се чак не налазе ни на списку медијски најзаступљенијих догађаја.

Кључ за читаву ову збрку је да се играчи уједине и да дођу у позицију у којој имају снагу и стратешку предност. За то нам је потребно више људи у тиму који ће бранити играче од менаџера карневала и од добављача.

Зар не мислите да је дошло време да као играчи више не будете извођачи него власници акција и партнери у подели прихода? Ја мислим, после толико година и десетина хиљада долара које сам уложио у то да будем извођач.

Људи, изборите свој правични удео. Ако га желите, морате да га узмете, нико вам ништа неће дати.